Cross Court - sve o tenisu... drugačije

Ove godine je po treći put održan Serbia open, prvi i jedini ATP turnir koji se održava u našoj zemlji. U nastavku ću sumirati utiske i baciti opšti osvrt na celu priču oko njega. Imamo tu sreću da naša zemlja ima jedan turnir, pa da fanovi tenisa mogu bar jednom godišnje, tokom devet dana da uživaju u tenisu visokog kvaliteta.

Ovogodišnje izdanje turnira ponudilo nam je najkvalitetniju listu igrača do sada, deset igrača iz najboljih pedeset, sa Gonzalesom. Selom, Devvarmanom i Volandrijem van te desetorice, a koji su takođe iskusni i atraktivni igrači. Bolje od toga nije moglo, pogotovo ako se uzme u obzir da se u istoj nedelji igraju još dva turnira. Ove godine je raspored turnira bio bolji u odnosu na prošlu godinu, pa nije uklještio turnir između dva bitna mastersa, kada top igrači po pravilu pauziraju, ali isti običaj imaju i oni u blizini samog vrha. Sada je turnir pre ta dva mastersa, pa ga mnogi igrači mogu iskoristiti kao pripremu za njih. Još jedna atraktivna strana turnira je i veličina žreba za singl, koja je rezervisana za 28 igrača, umesto standardnih tridesetdvoje, pa su tako četvorica najbolje rangiranih slobodni u prvom kolu.

Iz ugla igrača, najbolja priča vezana za ovaj turnir je što se Fernando Gonzales vratio na tur baš u prestonici Srbije. Čileanski teniser je pre devet meseci podvrgnut operaciji kuka, nakon čega je usledio period dugog oporavka. Turnirom u Beogradu, kako je najavio, otpočinje sa krajem svoje karijere. Verujem da je iz Beograda poneo najbolje utiske, pošto su mu organizaori, osim specijalne pozivnice za turnir, posvetili dosta pažnje i u aktivnostima van terena, pa je tako išao sa Novakom i Viktorom u posetu Avalskom tornju, a kasnije i u Beogradski zoološki vrt. I rezultatski može da bude delimično zadovoljan, pošto je na turniru uspeo da zabeleži prvu pobedu posle prošlogodišnjeg Rolan Garosa. U 1. kolu Srbija opena pobedio je Martina Kližana sa 6-2 6-4, ali ga je već u narednoj rudni izbacio Felisijano Lopez, koji je kasnije stigao i do finala.

Ovde bih napravio prelaz ka aktivnostima van terena, koje su ove godine bile brojnije. Zaista svaka čast organizatorima na trudu. Već od kvalifikacija se videlo da bi moglo da bude mnogo iznenađenja u tom pogledu. Tako je već prvog dana kvalifikacija igran humanitarni fudbalski meč između tenisera i prijatelja, održan tzv «Kid's Day», a uveče održana modna revija. U nedelju, na dan Uskrsa, održan je porodični dan, a u danima glavnog žreba, bilo je brojnih aktivnosti van terena, kao što su već pomenute posete Avalskom tornju, Beogradskom zoološkom vrtu, a u petak sam i sam prisustvovao i karaokama, koje su bile organizovane između dnevnih i noćnih mečeva. Vredna pomena je zabava za igrače, koja je bila veoma glamurozna, a gde su se igrači, ako je sudeći po slikama, veoma dobro zabavili. Sve u svemu, u tom pogledu čista desetka. Usko vezano za to, pohvalimo i odličan rad zvanične fejsbuk strane turnira, koja je redovno bila ažurirana, sa naoročitim akcentom na veliki broj slika, pomoću kojim smo mogli da ispratimo sve bitnije aktivnosti.

Što se samog izgleda kompleksa tiče, nije bilo nekih epohalnijih promena u odnosu na prošlu godinu. Najveća promena odnosi se na kapacitet centralnog terena, koji je vraćen u okvire iz 2009. godine. Naime, prošle godine, kapacitet centralnog terena je povećan na 9000 mesta, ali je ove godine praktično upola smanjen, pa tako prima nešto više od 5000 posetilaca. Sasvim rezonski potez, budući da je prošle godine tokom celog turnira uvek bilo dosta praznih mesta. Ulaz na kompleks je i ove godine bio slobodan, kao i za sve mečeve koji se igraju na terenima 1 i 2 tokom celog turnira. Drugačije je izgledao i restoran «Novak», koji se nalazi odmah iznad centralnog terena, u tom smislu da je dodat još jedan nivo, bliže terenu, iz kog posetioci mogu da posmatraju mečeve. Note: jednom kada budem bio bogat, tako ću da visim tu ceo dan tokom turnira. Najlepši deo kompleksa i dalje ostaje bašta restorana, odnosno kafić, koji se nalazi između zgrade restorana i terena za trening i terena 1 i 2.

Infrastrukturno mi se ne dopadaju rešenja sa šatorima, koji su postavljeni za pres centar i za štandove raznih kompanija, mada iskreno nisam siguran da mi se ne dopadaju ti šatori, već mi je njihovo uklapanje u onoliko betona nekako previše sterilno. Malo travice tu i tamo i koje drvo bi lepo osvežilo taj deo kompleksa. Tu je i pitanje toaleta, da se avangardno izrazim. Shvatam da je to problem na onom prostoru, ali montažni toaleti stvarno ne mogu da budu trajno rešenje, a nadam se i da nisu. Oni su ove godine iza centralnog terena, tako da su bar sklonjeni što dalje od centralnog dela kompleksa. Cene su, generalno, bile podnošljive, i u kafićima i za grickalice, ali bih apelovao da se malo poradi na hrani. U petak smo pokušali da nađemo neku hranu, ali osim čipsa, svaki pokušaj je bio uzaludan. Ostaje vam samo restoran «Novak» ili picerija «Pit Bull», koja se nalazi pored ulaza na keju. No, da ne budem sad tako izričit, a nisam bio u restoranu, cene u kafiću su sasvim prihvatljive i neće vam za kafu uzeti više nego bilo koji fensi kafić u Beogradu, ali ne znam kako stvari stoje u restoranu. Picerija ima solidne cene, pogotovo ako vas u grupi ima više, pa možete da podelite troškove.

Poslednjih dana se dosta govori i o unapređenju kategorije turnira u ATP 500, ali mislim da bi trebalo malo obuzdati taj polet. Mislim da je prerano za takve priče. Još mnogo mora da se uradi na konsolidaciji ovog turnira. Budimo svesni da je njegova popularnost i dalje vezana za popularnost Novaka Đokovića i da je njegova poseta vezana za Novakovo učešće. Kada kažem mnogo, ne mislim i sasvim. Poredeći posetu prošle i ove godine, kada sam išao u dnevnim terminima, u kojima Novak po pravilu ne igra, primetio sam da ima više posetilaca u odnosu na prošlu godinu. Čak ni loše vreme nije uspelo da poremeti posetu. Dakle, napretka u tom pogledu ima, ali bolje preduzimati pažljive korake ka ugrađivanju turnira u naše navike, nego srljanje u neke veće izazove, koji mogu da budu mač sa dve oštrice. Tu mislim na izazov organizovanja turnira iz kategorije 500, za koji je, po rečima direktora turnira Gorana Đokovića, potreban dva puta veći budžet od trenutnog. Kada turnir obezbedi konstantu posećenost i podršku sponzora, verujem da će i ATP primetiti napredak i da to unapređenje neće biti upitno.

Toliko u ovom generalnom delu o ovogodišnjem Srbija openu. U toku sutrašnjeg dana očekujte jedan post sa najzanimljivijim slikama turnira, kroz koju ću ispričati njegovu priču.

Galeriju četvrtfinalnih mečeva pogledajte OVDE.

Pomalo neočekivano, ali eto mene i na četvrtfinalu ovogodišnjeg Srbija opena. Prvobitni plan je bio da odem na mečeve u četvrtak, ali pošto je vreme bilo očajno, nije mi se rizikovalo da se cimam do Beograda, pa da ništa ne bude ili da me kiša zeza. Prethodno sam dobio karte na nagradnoj igri MTV-a. Karte sam dobio za sredu, međutim oni su to objavili u sredu ujutru u 10h, a karte važe za mečeve od 12 sati istog dana. Ništa nije bolelo, pa sam im poslao uljudan mejl i zamolio da mi kažu da li te karte mogu da iskoristim za dan kasnije. Taman kada sam odustao od odlaska u četvrtak, stigao mi je mejl u kom su mi ponudili karte za petak i to za ložu. Malo je reći da mi je vilica bila do poda.

Uranio sam u petak i otišao u njihove prostorije na Obilićevom vencu da pokupim karte, a nekih dvadesetak minuta kasnije već sam bio na kompleksu. Bilo je oblačno, ali je bilo i sunca, sve u svemu, divan početak dana. Prva stvar po dolasku bila je «mandatory» doza kofeina da bih bio među živima u ostatku dana. Pročitao novine, slikao neku dečicu koja su se okupila sa vaspitačicama i krenuo na svoje mesto. Naravno da pojma nisam imao gde se nalazi sektor A11, ali su me ljubazni volonteri uputili na mesto, koje je bilo tik iza klupe igrača, jezivo blizu.

Prvi meč dana bio je španski derbi između Felisijana Lopeza i Alberta Montanjesa. Sve u svemu, momci izjednačenih mogućnosti, ali je Lopezova forma bila mnogo bolja. Prvi gem meča je trajao čak deset minuta, ali nije bilo tako neizvesno u ostatku. Lopez je bolje miksovao, kako igrači imaju običaj da kažu. Dobro serviranje, menjanje ritma, izlasci na mrežu i malo po malo je lomio otpor protivnika. Montanjes je imao šansu da se vrati u meč pri kraju drugog seta, kada je imao brejk loptu za 5-3, ali nije uspeo da je iskoristi. Bio je to tenis daleko bolji od onog koji sam gledao u subotu, bez sumnje. Možda nije bio vrhunski, ali sigurno onakav kakav očekujemo da vidimo na ATP turniru. Lopez je, na kraju, bez većih teškoća stiže do najboljeg rezultata ove sezone i prvog polufinala posle devet meseci. Pomalo sam razočaran ravnodušnom reakcijom nakon pobede, nije bilo ni mahanja publici, samo je pokupio stvari iz torbe, izignorisao decu koja su tražila autogram i nekako otaljao intervju. Možda je takva ličnost, ali nije bilo u redu, pogotovo što je publika sve vreme bila na njegovoj strani.

Drugi meč na centralnom terenu igrali su Marsel Granoljers i Filipo Volandri. Bolje rangirani Granoljers je bio favorit, ali ne izraziti, pogotovo ako se uzme u obzir da je Volandri iskusan igrač, koji je u muškom tenisu šest godina duže od protivnika. Meč nije bio naročito dinamičan, Volandri je polako gradio poene i vodio meč samo u jednom pravcu, ka pobedi. Granoljers se koprcao, ali nije uspevao ništa konkretnije da uradi. Meni je u sećanju na ovaj meč više ostao iritantan zvuk Granoljersovog stenjanja od tenisa, da budem iskren. Španac je jedan od one grupe igrača, koji zvuk ispuste tek kada udare lopticu. Nije strašno kao Azarenka, ali dovoljno iritantno da neutralnu publiku ubedi da ne navijaju za vas. Na kraju, reakcija kakvu treba da ima pobednik meča. Videlo se da je Volandriju ova pobeda dosta značila, kako i ne bi, kada je ovo bio prvi plasman u ATP polufinale od februara 2008.

Još jedna doza kofeina je usledila, a pokazaće se da je taj potez bio više nego ključni u tom danu. Tipsarević protiv Devvarmana, drama u najavi. Indijac je veoma dobar defanzivac, ali su svi naravno želeli Jankovu pobedu. Tribine, koje su i u podnevnim časovima bile solidno popunjene, bile su još više popunjene tokom ovog meča, koji je, pretpostavljam, planski stavljen što kasnije. Janko je jako dobro ušao u meč. Prvih pet gemova bio je to vrhunski tenis. Devvarman tu negde počinje da se budi, a Jankov nivo malo opada, ali je i pored toga uspeo da sačuva brejk sa početka i uzme prvi set. Videlo se već u ranoj fazi drugog seta da neće biti ni malo lako ovo završiti u dva seta, ali se Janko držao do prvog ozbiljnijeg momenta. U osmom gemu sa par loših poteza dozvoljava brejk Devvarmanu, koji nakon toga bez problema uvodi meč u treći set. Sve je bilo otvoreno na početku tog trećeg seta, kao da smo gledali novi meč, koji se igra u jedan dobijeni set. Tipsarević je na početku brljavio na početku, ali pošto je uzeo prvi gem, diže nivo i kreće da igra mnogo bolje. Devvarman, sa druge strane, nije mnogo spuštao svoj nivo tenisa, pa je bilo izuzetno atraktivnog tenisa. Janko je uspeo da brejkne i na 5-3 je servirao za meč. Međutim, u tim trenucima bio je ogroman crni oblak nad kompleksom i već tada počela je da pada kiša, ni malo bezazlena, ali sudija ipak nije prekinuo meč. Da li pod žurbom ili ne, ali Janko je izbrljao i ostao bez brejka. Sudija i dalje nije prekidao meč, iako uslovi nisu bili ni za normalno navijanje, a kamo li za tenis. Ispostavilo se da je Jankovo brljanje bilo ništa u poređenju sa Devvarmanovim, koji je u tom gemu dosta izgrešio, što je Janko oberučke prihvatio, došao do meč lopti i iskoristio prvu priliku. Sve u svemu, odličan tenis i šlag na tortu tog dana.

Tu se završio i teniski deo dana, a pre nego što krenem kući, odlučio sam da prošetam još malo po kompleksu. Na bini koja se nalazi u centru bio je voditelj MTV-a Galeb, a najavljivao je karaoke zabavu u pauzi između dnevnih i noćnih mečeva. Ne mogu vam opisati koliko je sam se tu ismejao. Na početku su najhrabrije bile najmlađe posetiteljke, a prisutni su ih aplauzima pratili dok su pevale «Bad Romance», «Waka Waka», «The Climb». Hajlajt je bio i nastup Jankovih navijača, njih desetoro, koji su pevali «I Gotta Feeling». Sve u svemu, nikako ne propustiti ovakve manifestacije ubuduće.

Toliko od mene ovog puta. Nadam se da će me sledeće godine neko usvojiti i dati mi sobu u okviru kompleksa, jer bih komotno mogao da živim tamo tokom turnira.

U ovom tekstu bih se osvrnuo na neke zanimljive detalje koje sam uhvatio juče. Naravno da ih je bilo i da ih uvek ima. Većinu sam dokumentovao slikama, ali ima i nekih koje nisam uspeo, tj nisam ni smeo.

Humanitarni fudbalski meč, koji je organizovan u cilju pomoći kući za decu obolelu od raka, organizovan je na terenu FK Dorćol, istom onom na kom su snimani delovi domaćeg "Montevidea". Ekipa ATP turnira, predvođena je Novakom Đokovićem, a u kojoj su bili u Tipsarević, Troicki, Zimonjić, Lajović, Nišikori, Devarman i prijatelji, kao što su novinar CNNa Pedro i komentator Sport kluba Bane. Sa druge strane ekipa Zvezda predvođena Savom Miloševićem, a u kojoj su bili i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, Bata Mirković, Dragan Ćirić, Andrej Kulundžić, Milan Kalinić.

Cilj da se sakupi novac na jedan ovako zabavan način je zaista sjajna ideja i moram priznati da samo se lepo ismejali. Odziv ljudi je bio iznad očekivanog, pa su se male tribine FK Dorćol brzo popunile. Ceo teren sa tribinama podseća na one seoske terene, a hit je bio i prelazak preko nekog žbunja i pruge da bi se dotle stiglo. U meču se, naravno, nije znalo ko pije, a ko plaća. Zvezda cele priče za mene je sportski komentator RTSa Aca Stojanović. Pa odakle da počnem.

On je radio komentarisanje meča i pri tom zasmejao i publiku i igrače. Prvi na meti je bio Savo Milošević, koji je, očigledno, veče pre u emisiji kod Ivana Ivanovića rekao da nemamo dobre komentatore. Komentarišući mlake, nikakve, užasne poteze Miloševića tokom meča, obavezno je dodavao da je to čovek koji je rekao da nemamo dobre komentatore. Kako zaobići, a ne našaliti se i na račun visine Milana Kalinića, koji je bio golman, a dobro je izogovarao i novinara CNNa, Pedra Pinta, koji i nije mogao da razume šta priča, ali je bilo zabavno u svakom slučaju. Složiću se sa ocenom Milana Kalinića, koji je Aci na kraju rekao da, kada bi prenosi bili kao što je bio ovaj danas, onda i ne bi bilo tako loše stanje sa komentatorima.

Ministar Jeremić je, očigledno, bio figura interesovanja. Deset minuta od početka meča, a ministar je već izgledao kao da bi mogao da završi meč. Ponekada zaboravim da su političari ljudi, a Vuk je danas bio više kao dete, pogotovo kada je posle meča preskakao ogradu, kojoj je jedva dorastao. Od njegovih poteza, zapamtićemo jedno proklizavanje.

Regularni deo meča je završen nerešeno, pa su odlučili penali, posle kojih je simbolična pobeda pripala timu Zvezda. Cilj je ispunjen, novac sakupljen, publika zabavljena i zadovoljna. Što se mene tiče, pokrećem kampanju za legalizovanje Acinih free-style prenosa.

Najveće iznenađenje dana je, svakako, ispadanje 1. nosioca u kvalifikacijama, Tajvanca Lua, kog je pobedio Šveđanin Elesković sa 6-0 6-4. Lu se, po svemu sudeći, kasno prijavio za turnir i zbog toga morao da igra kvalifikacije, iako je 45. teniser na ATP listi, ali nastavio je lošu formu od početka ove sezone, u kojoj je ostvario samo tri pobede uz devet poraza. Taj meč smo propustili, jer zbog Novakovog treninga i nije mi ni najmanje žao, da budem iskren.

Na centralni teren smo stigli u trenutku kada je Nikola Milojević probudio nadu da bi mogao da se vrati u meč. Bilo je 2-6 0-3, a ulaz na tribine smo čekali u ona dva gema u kojima se Milojević vratio. Mlađi brat Marsela, Gerard Granoljers Pujol, nije bio ni u čemu iznad Milojevića, iako daleko iskusniji. Ono što sam uspeo da vidim bilo je dosta neiskustva. Možda zvuči kao floskula, ali zaista jeste. Sve je uspevalo da mu poremeti koncentraciju, a često je srljao u dugim razmenama, pa je meč presudio samo veći broj njegovih grešaka. No, ruku na srce, dao je sve od sebe u drugom setu i čak uspeo da spasi sedam meč lopti (ovo je po sećanju). Dobra škola u svakom slučaju, a njegovo vreme tek dolazi.

Drugi meč koji smo delimično gledali, igrali su Miljan Zekić i Marko Krunjola. Na humanitarni fudbalski meč smo otišli na 4-3 u prvom setu za srpskog tenisera uz prednost brejka, a kada smo se vratili bilo je 4-6 6-4 i 2-1. No, Zekićeva borba je tek počinjala. Njegova igra se zasniva na snažnim udarcima sa osnovne linije, prvenstveno jakim forhendom, ali igra onaj tip visokorizične igre koji se često ne isplati. Slično je igrao i protivnik, koji je, tokom većeg dela meča uspevao da umiksuje igru i da Zekića poremeti. U odnosu na meč pre toga, ovo je bio dosta atraktivniji meč. Zekić je uspeo da izvuče pobedu iako je u trećem setu gubio sa 5-3. Dva gema koja su ga dovla do tog rezultata bila su dva najgora gema koja je odigrao u meču, pa gore od toga i nije moglo. Biće ipak da su Zekićeva želja, koja je bila neupitna tokom celog meča, uz kombinaciju sa publikom koja je zdušno stajala iza njega uspeli da ga podignu dovoljno da prođe dalje. Veliki osmeh na kraju i veliko olakšanje.

Za razliku od Zekića, Nikola Ćirić je na teren izašao bez ikakvih vidljivih emocija. Ovo je bio prvi put da gledam Ćirića, pa ne znam da li je i inače takav u toku mečeva, ali od početka do kraja nije promenio izraz lica. Način na koji je ušao u meč bio je obeshrabrujući, bez ideje i sa velikim brojem grešaka. Lopte su letele svuda, samo ne tamo gde treba da idu, pa je protivnik bez većih poteškoća uzeo prvi set sa 6-2. Mali uspon u igri dao je rezultate već početkom drugog seta, u kom Ćirić pravi brejk i vodi sa 2-0. Od tog trenutka, proradio je i servis, koji će do kraja meča biti glavni činilac na strani srpskog tenisera. Nivo tokom drugog seta, a i u trećem nije bio na zavidnom nivou, ali upornost se isplatila. I Ćirić se izvlačio iz odlučujućeg seta, u kom je gubio sa 1-4, pa je na kraju uspeo da izvuče stvari u tajbrejku. Dominantan utisak sa ovog meča je, svakako, servis Ćirića i utisak da on može mnogo bolje od pokazanog.

Na teren je izašao sa povezima ispod oba kolena, pa je moguće da je neraspoloženje uzrokovano nekom povredom, koja je eventualno bila i kočnica u igri, ali vidljivih problema u toku samog meča nisam primetio. Ni aplauz publike, koje je bilo u finom broju, nije izvukao bilo kakvu reakciju. Pokupio je stvari i mahnuo na izlasku sa terena. Neka sve bude u redu, a manjak radosti ćemo lako oprostiti.

Poslednji meč dana igrao je Dušan Vemić protiv 2. nosioca Ilhana iz Turske, ali taj meč nažalost nisam mogao da pratim, pošto sam bio primoran da krenem kući, jer sam se smrzao. Da, toliko banalno, ali pola sedam uveće i košava sa Dunava su bili brrrrrr.

Ovo je prvi tekst kojim pokrivam zanimljivosti sa prvog kvalifikacionog dana Serbia opena 2011. Pošto ima mnogo materijala, rešio sam da to podelim u više tekstova. Galeriju možeze pogledati OVDE.

Veče pre nego što sam se zaputio na turnir, saznao sam da će naši momci trenirati ujutru, prvo Viktor i Janko u 9, a Nole u 11h, pa sam malo premišljao i ipak odlučio da odem i odgledam treninge. Bez problema sam stigao na kompleks, a momci su već bili vredni.

Bila je to forma treninga u vidu meča, mada iskreno da vam kažem nisam siguran da su i oni znali po kojim pravilima igraju. Viktor je servirao u prva dva gema (znam da su dva gema jer su menjali strane), niko nije ni pratio rezultat, a onda je Janko u jednom trenutku rekao i "Ne igramo sad na gemove". Nisam se ni trudio previše da obraćam pažnju na rezultat. Troicki je bio izuzetno nezadovoljan igrom. Par zvučnih i sočnih psovki nije pomoglo, pa je na kraju izlomio reket i poklonio ga Janku. Osim te nervoze zbog igre, nije bio generalno neraspoložen. Što se tiče Janka, solidno se držao, ali je ipak Viktor promašivao sve što se promašiti može. Nadam se da je to samo bilo loše jutro. Na pola treninga je stigao i Zimonjić, koji se propisno izgrlio sa momcima.

Kao što je i najavio na zvaničnom tviter nalogu, oko 11 se pojavio Nole na terenu broj 8, a masa ljudi se ni od kuda stvorila oko terena. Nole je stigao praćen svojom svitom, doduše bez Vajde, a onda je palo neizbežno grljenje po principu svako sa svakim. Kada su se momci lepo ispričali, krenulo je zagrevanje, a zatim je krenulo loptanje. Partner na treningu bio mu je Dušan Lajović, koji je dobio specijalnu pozivnicu za ovogodišnji turnir. Trening nikako ne može da bude neka smernica, ali činilo se da je Nole malo zarđao, bar tokom ovog treninga. Prvi deo je bio lakši, a od sredine su krenuli da tuku po lopticu toliko jako da je bilo teško pratiti levo desno. Svaka čast i Duletu, koji je uspevao da izdrži strašan tempo.

Interesantan trenutak tokom Novakovog treninga bilo je kada je dao rekete na španovanje selektoru Obradoviću, kog smo iznenada primetili na terenu, i rekao mu "Neka budu gotovi do 4:35". Da li se šalio ili je stvarno bio ozbiljan, ostaće misterija. Inače, čini mi se da je sad još mršaviji nego prošle godine. Viktor, Janko i Miljan su prema njemu ogromni. Neverovatno kako takav "žgolja" igra takav tenis. Kratko je na terenu bio i srednji Đoković, Marko, koji i dalje ima ruku u gipsu.

Nešto pre 12h na terenu su se pojavili i Fernando Gonzales, kojem će ovo biti prvi turnir posle duže pauze zbog povrede, i Indijac Devarman, kom se Beograd očigledno veoma svideo, uprkos porazu u Dejvis kupu početkom godine. Sa "Grande Gonzo" Novak je pozdravio Čileanca. Potom su se upustili u razgovor iz kog sam uspeo da razumem da pričaju o povredi Gonzalesa. Nole se prilično interesovao za to, pa je detaljno zapitkivao šta i kako, a usput mislim da je Gonzu objašnjavao i kakve je on probleme imao sa kolenom u poslednje vreme.

Tu se završila tura sa treninzima. Posle tri sata na nogama, Goranče, Mita i ja smo konsenzusom zaključili da moramo da sednemo što pre, pa smo se zaputili ka centralnom terenu da spojimo potrebu i uživanciju. O tome u nastavku.

Da, ja stvarno nisam napisao ništa o Fed kupu u Slovačkoj. I sam sam iznenađen. Valjda sam toliko otrnuo ta dva dana da mi nije bilo ni na kraj pameti. Što rekoh  na tviteru, ošamariću se sam, ne brinite. Elem, prošlo je već toliko da mi je bez veze išta da pišem, ali da ne bude na nije bilo ništa, evo jednog melema srca moga:

Jelena Janković je izgubila polufinalni meč u Čarlstonu od Karoline Voznijacki, prve teniserke sveta. Ne zvuči strašno, zar ne? U krajnjem slučaju i nije strašno, ali živimo u momentu i posmatrajmo izolovano samo ovaj meč, a ne perspektivu.

Najbolja srpska teniserka je počela turnir veoma dobro i do polufinala izgubila samo 11 gemova u tri meča. Bilo je dosta razloga za optimizam pred meč sa Dankinjom, pogotovo kada se uzme u obzir da je njena forma na ovom turniru bila klimava. Ipak, na kraju se nije završilo tako optimistično. Meni je lično bilo jako teško da gledam meč. Generalno, bio je to ok meč, sa dosta dugih razmena, odličnih poena itd. Međutim, ono što je bilo mučno je gledati koliko Jelena nije mogla da naudi Karolini. Zaista, Jelena je besomučno gađala iz sve snage forhende i bekende, ali je protivnica uvek bila na lopti i vraćala nazad, a svaki naredni napad bio je korak bliže autu. Veliki deo takvih poena i veliki broj Jeleninih grešaka.

Nije to problem samo od danas. Igračice kao što je Voznijacki su dobra stvar jer obično demaskiraju slabosti protivnica. Ako izuzmemo Jeleninu formu ove sezone, čini mi se da je ona uvek imala problem da završi poen sa teniserkama koje su dobre u defanzivi. Dakle, to nije novost. Njena namera je bila jasna, da ne dozvoli protivnici da kontroliše poene, već da ona uvek povuče okidač. Ovog puta, nažalost, nije išlo.

Vredna pomena je i igra na mreži. Ma koliko da je unapredila taj segment igre, na kom, bez sumnje, treba da nastavi da radi, danas je tajming bio užasan. Osim onih par promašenih zicera na mreži i poena u kojima je bila na mreži pa je posle bežala iza, do onih u kojima je u veoma bitnim trenucima izlazila na mrežu. Šta bolje ilustruke to od poslednjeg poena prvog seta i poslednjeg poena drugog seta, odnosno meča.

Ovaj meč bi najbolje bilo dobro zakopati u pamćenju i okrenuti se napred, jer je to jedini logičan korak. Koliko će sezona na šljaci i uopšte nastavak sezone biti uspešan zavisi isključivo od Jelene, a mi, mi i dalje možemo da mlatimo praznu slamu. Ali dobro... i to ponekad pomaže, bar da se oslobodimo misli.

Verovatno ste navikli na moju ažurnost, pa ću sada pokušati da sažmem neke misli u jedan blog. Počinjem, naravno, sa Novakom. Đoković je u Majamiju osvojio četvrtu titulu ove sezone i na šljaku stigao neporažen ove sezone. Posle Indijan Velsa smo mu svi dali oduška i rekli kako bude u Majamiju, neka bude, nećemo preterivati u navijačkim apetitima, ponekada zaboravljajući da igrača mnogo više od apetita navijača vodi sopstveni apetit. Kako i sam Vajda kaže, čovek se pronašao i nadam se da ta nađenost potrajati još dugo.

Finale Majamija bilo je priča za sebe. Mnogi taj meč nazivaju najboljim mečom ove sezone, a i ja ću biti jedan od njih. Za razliku od finala dve nedelje ranije, u Indijan Velsu, gde je Novak uspeo da ostane fokusiran i kazni Rafine greške, u Majamiju smo videli drugu priču, prosto i jednostavno, Novak je pobedio Nadala. Snažnom, pouzdanom i silovitom igrom. Bilo je sjajno videti da je uspeo da zadrži fokusiranost i posle šljampavog početka i izgubljenog prvog seta, a naročito u završnici meča, kada je u dva gema servirao za ostanak u meču, i tajbrejk, koji je priča za sebe.

Sada dolazi sezona na šljaci, moja najmanje omiljena. Mislim da bi to bio najispravniji izraz za odnos koji imam prema njoj. Tu je već godinama suvereni vladar Nadal, i biće favort na svakom turniru, bez obzira na Novakov uspeh tokom ove godine. Možda biram očigledno, ali gledajući na proteklih par sezona na šljaci, jasno je da Nadal formu tempira upravo za taj period godine. Đokovićeva igra na šljaci nije ništa lošija nego na betonu i imamo razloga da verujemo da će ove godine biti bolja od one u 2009. godini. Biće dobrog tenisa, to je sigurno.

Što se tiče Novakovog pohoda na prvo mesto ATP liste, biće to uzbudljiva avantura, pošto je njegova najveća šansa upravo na šljaci. Rafa brani 5000 poena do Vimbldona, a Novak 945. Dobra igra Đokovića i eventualni kiks Rafe na nekom od turnira, mogli bi da dovedu Novaka na prvo mesto, ali ne bih se ovim stvarima još uvek bavio, pošto je trenutna udaljenost između njih 3170 poena.

Mnogo se priča i o Federerovom padu. Stvar je prilično komplikovana u datim okolnostima. Imamo dva pristupa problemu, da li je Federerova igra pala ili je Novak tako dobro igrao ove sezone, budući da su Federerova tri od četiri poraza došla upravo od srpskog tenisera. Biće da je malo od oba. Ako se setimo načina na koji je završio prošlu sezonu i igara koje je pružao, nije to isti Federer, a opet, Novakova taktika protiv Federera je da gađa slabost i da izvuče najbolje, pošto je teško da može da ga nadjača. Iako je pao na 3. mesto, Švajcarac je i dalje faktor i nikada ga ne treba potceniti. Možda će ga se sada neki igrači manje plašiti, ali osim Rafe i Novaka, ne verujem da iko može ozbiljnije da ga ugrozi. Sa igračke strane, ono što meni upada u oči je nestrpljivost i preterana agresivnost.

Kod dama je bio pravi krkljanac. Od naših devojaka, Jelena i Ana su imale solidnu nedelju, a njihovi navijači su morali da se pate sa teškim porazima. Jelena je stigla do četvrtfinala bez većih problema i izgledalo je kao da će bez problema otići i korak dalje, ali ju je tu zaustavila Andrea Petković, koja je rundu ranije dobila Karolin Voznijacki. Jelena je dobila prvi set, koji se nastavio nakon kiše, a nemačka teniserka srpskog porekla je bolje iskoristila pauzu i uspela da uzme drugi set i preokrene prednost Jankovićeve od 4-2 u trećem setu. Ana je, manje više, bez problema došla do osmine finala, gde je protiv Kim Klajsters propustila izuzetnu šansu za pobedu, propustivši vođstvo od 5-1 u trećem setu i pet meč lopti. Nakon toga je otkazala i ulečešće u Marbelji, navodno zbog povrede fizičke prirode, ali meni se više čini da ona sada leči emotivnu povredu. Bojana Jovanovski je zaokružila nezadovoljavajući (ne polazim od svoje procene, verujem i da njen kamp isto misli) nastup na betonu u prvoj polovini godine, ispadanjem od Niolesku u 1. kolu.

Titulu je uzela Viktorija Azarenka, koja je, bukavlno, ni od kuda izmilela i vezala pobede protiv Klajsters, Zvonareve i Šarapove u finalu. To je druga titula za Beloruskinju u Majamiju, koja ju je dovela do 6. mesta WTA liste. Za Šarapovu bismo mogli da kažemo da je imala više sreće sa žrebom nego sa dobrim igrama, pošto je jedina top10 igračica na njenom putu do finala bila Samanta Stosur u 3. kolu. Mada, opet, ne bi bilo u potpunosti fer prema njoj pošto znamo da je u poslednjih par godina gubila od svakakvih. Biće ipak da se igra najpoznatije ruske teniserke najzad sastavlja.

Ovim bih zaokružio priču o onome što sam propustio, a o čemu sam želeo malo da prozborim. Pred nama je devet nedelja turnira na šljaci, a prava uzbuđenja nas čekaju već naredne nedelje, kada momci stižu u Monte Karlo, a dame već sada igraju jak turnir u Čarlstonu, posle koga sledi i jak premijer turnir u Štutgartu, a prava žurka će biti u Madridu krajem meseca.

JJ je sa velikom dozom samopouzdanja ušla u meč osmine finala turnira u Majamiju, pošto je protiv današnje protivnice dobila sve mečeve u karijeri. Ipak, bilo je i onih koji su od meča očekivali dosta neizvesniju borbu. Od njihovog pročlog susreta je prošlo skoro godinu dana. U osmini finala u Madridu prošle godine, Jelena je slavila sa ubedljivih 6-2 6-0, ali ovo je druga priča. Ne samo da je dosta vremena prošlo od tada, već je i Jelenina forma za par nijansi slabija ili, ako ništa, pod znakom pitanja. Medina je, sa druge strane, dobro počela Majami, gde je u prethodna dva kola impresivno savladala Per i Vesninu. Toliko, da je zvanični sajt WTA govorio o nekom vaskrsu ili kako god.

Pretpostavljam da bez zdrave doze optimizma i ne treba da se bavite tenisom, ali objentivno gledano, nije imala mnogo razloga da bude toliko sigurna. Tako je i izgledala na terenu. Ne bih se bavio strukturom rezultata u toku meča, jer pobeda od 6-1 6-3 govori sasvim dovoljno. Rezultat često ume da prevari, ali ovog puta govori sve. Jelena je, prosto, bila bolja u svakom segmentu igre. Pokušavala je više da izlazi na mrežu, inovacija koju pokušava da implementira u svoju igru već duži period. Neki izlazci su bili naivni i bespotrebni, ali je ipak većina završena impresivno. Da dosta napreduje u tom segmentu govori poen u kom je izašla napred, odigrala loš poluvolej, ali nije, kako to inače radi, krenula nazad, već je prišla mreži i divno sasekla pasing protivnice.

Ono što je oduvek bilo ključno u njenoj igri je balans između defanzive i ofanzive i tajming. To je danas držala potpuno pod kontrolom. Vodila je glavnu reč na terenu i dubokim forhendima i bekendima onemogućavala protivnicu da nametne svoj ritam. Umesto da bude šetana, Jelena je svoju protivnicu šetala, a Medina, iako je pokazala da ume dobro da igra iz defanzive, nije ipak dorasla izazovu. Bilo je, ne kažem, i nekih loših i užurbanih poteza, ali su, u kompletnom utisku, potpuno nebitni. Uostalom, kome prođe meč bez par takvih poteza.

Interesantna je bila i komunikacija sa trenerom, Pavelom, koga je pozvala na teren pošto je uzela prvi set sa ubedljivih 6-1. Čudna situacija, da igračica koja ubedljivo dobije set zove trenera na teren. No, kad već postoji, zašto i ne iskoristiti. Tokom turnira u Indijan Velsu smo dobijali informacije da je Jelena tokom mečeva odmah izlazila na teren gde je trenirala ili vodila žučne rasprave sa trenerom. To govori o njenom fokusu i posvećenosti, ali nam i daje uvid u razlog zbog kog ga je zvala na teren u toku meča. Verovatno je da će tokom meča porazgovarati o dobrim i lošim stranama, ali je produktivno i razmišljati o tome i tokom meča, kada su zapažanja svežija.

Jeleni će ovo biti četvrto četvrtfinale ove sezone, za samo mesec i po, a 16. pobeda. Nakon ispadanja Voznijacki, od nemačke teniserke srpskog porekla, Andree Petković, Jelena je veliki favorit za ulazak u polufinale. Naravno, samopouzdanje Petkovićeve će biti na visokom nivou, pa je ne treba potceniti, a pogotovo će biti nezgodno što se do sada nisu sastajale. Međutim, ako je suditi po onome što smo danas videti, Jelena je favorit, bez sumnje.

Sve sam lepo isplanirao, nađem se sa drugarima oko osam uveče, znači neću doći kući do 23h bar, taman lepo propustim meč i poštedim živce, ali ne lezi vraže, drugari pomere, pa smo se videli ranije i stigao sam kući taman da gledam meč. Ako se pitate zbog čega ovolika drama, morate znati da sam a) ja veliki živac i pod b) bilo mi je muka da gledam Novaka kako gubi od Rafe. No, kad sam već bio u prilici, morao sam da gledam, iz ove perspektive, na sreću.

Počelo je onako kako niko od nas nije želeo. Rafa jako dobro, a Novak neprepoznatljivo loše. Nije prošlo ni četiri gema, a već sam pomislio «Ušao mu je (u glavu)». To je situacija koja je veoma nezgodna, jer kada god bi se to dogodilo, Novak bi, iako bi se u nekom momentu probudio, izgubio meč na najsrceparajući mogući način. Verujem da su se svi tokom prvog seta pitali šta je sa onim Novakom kog smo gledali tokom cele nedelje. Riterna nije bilo nigde, a tokom relija, previše ležernosti i kratkih loptica. I malo po malo, Novak je počeo da pokazuje frustracije, zamahuje kao da će da polomi reket, vrišti u nekom zabačenom kutku iza linijskih sudija i slično. Čisto da ne bude sve o Noletu i Rafi, već malo i o meni, palo mi je na pamet, pa sam tokom poslednjeg gema prvog seta izmerio pritisak – 191/120. Onda me je zabolela glava, a pošto sam popio brufenčić ohladila se i glava i pritisak. Mada ne zna koliko je tu odradio brufenčić, a koliko moje mirenje sa sudbinom – izgubiće ovo.

Čekajući neizbežno, dogodilo se nešto nepredviđeno. Rafa je u drugom setu počeo mnogo lošije da servira, ali se u prvoj polovini izvlačio zahvaljujući Novakovom riternu, koji nije ličio ni na šta. Međutim, nešto je kliknulo i ti riterni su postajali oštriji, dublji i Rafa se našao u problemima. Novak je, evidentno, bio bolji u tom drugom setu, ali nikako nije uspevao da se odlepi. Napravio je brejk, pa je Rafa vratio, pa je napravio novi i servirao za set. Tada je usledio, možda i odlučujući gem meča. Šest set lopti mu je bilo potrebno da uzme set, a kada je uspeo, bez ikakve reakcije prošetao je do klupe. Da li je čuvao energiju, nije mogao da veruje da je uspeo ili iz pristojnosti prema Nadalu? Ma koga je uopšte bilo briga.

Treći set bio je, u jednu ruku, formalnost. Novakova igra je išla samo nabolje, a Rafa je počeo da greši, da greši i da greši. Toliko je bilo netipičnih njegovih grešaka da se čovek prosto zapita je li ovo isti meč kao onaj od pre sat vremena. Jeste bio, ali sa izmenjenim ulogama. Nole je bio na svakoj lopti u svakom trenutku, a Rafa bez ideje šta radi. I tako je ostalo do kraja, iako sa Rafom nikada ne znate na čemu ste. Tek sam na one tri meč lopte odahnuo, a Novak nije gubio vreme, pa je već prvu iskoristio. I da, onaj osećaj kad ne možete da verujete da se nešto dogodilo. Kada bi trebalo da ste presrećni, ali umesto toga zverate kao da ste u nekoj paralelnoj dimenziji.

Šta ovo znači Novaku? Po onom kriku iz doba Jure, videli ste šta mu znači. Znači mu sve. Ovo je prvi put u karijeri da je uspeo da dobije Rafu u finalu, prvi put da ga dobije nakon izgubljenog seta i prvi put da ga pobedi nakon što je dobio Federera. Osamnaesta pobeda ove sezone, bez poraza, dvadeseta u nizu, prvi igrač u istoriji tenisa koji je do Majamija ostao neporažen, šesti masters u karijeri, drugi na Indijan Velsu, 21. titula u karijeri. Teniski bogovi su nam se najzad smilovali.

Ja sad odoh da igram sitivil i da ne verujem i dalje. Možda mi dođe do mozga tokom dana, ako uspe da se probije kroz planiranje koga da zaposlim u policiji i kako da nabavim još energije.

Finale Indijan Velsa 2007. godine nagovestilo je Novakov proboj među najbolje igrače sveta, i od tada, njegov put beleži samo uspone. Pre tačno četiri godine, Đoković je igrao svoje prvo masters finale i to protiv španskog tenisera Rafaela Nadala. Reprizu ćemo gledati i ove godine, pošto su Novak i Rafa izborili plasman u finale.

Prvi su na terenu bili Nadal i Del Potro. U najavi veoma interesantan meč, ali, da se ne lažemo, zna se ko je bio favorit. Budući da je Del Potro na turnir došao sa osvojenom titulom, mnogi su priželjkivali Del Potra u punoj formi, onog koji je Nadala u 2009. godini tukao tri puta za redom i osvojio US open. Međutim, štošta se promenilo od te 2009. koja sada izgleda kao pluskvamperfekat. Za početak, Rafa je, iako mu je ovo prvi zvaničan turnir od povrede, u mnogo boljoj formi, a Del Potro je, i pored titule u Delrej Biču, bio odsutan previše da bi mogao da ugrozi Rafu.

No, nije bilo sve tako lako za Španca. Loše je ušao u meč i Del Potro je imao velikih 4-1, ali Rafa ko Rafa, uspeo je da se vrati i da veže pet gemova za redom za prvi set. Drugi set je, manje više, bio čista formalnost, a od kada je Rafa podigao igru na viši nivo, Argentinac nije mogao nikako ozbiljnije da ga ugrozi. Ni servisom, a broj onih prepoznatljivih forhenda Del Potra možemo nabrojati na prste jedne ruke. Sve u svemu, zaslužena pobeda Nadala, kojem je ovo najbolji rezultat ove sezone, i treće finale u karijeri na Indijan Velsu.

Za kraj programa u singlu, prava poslastica, treći susret Đokovića i Federera u isto toliko meseci. Budući da je Novak dobio poslednja dva, mnogi su ga pre meča proglasili za izrazitog favorita, ali u mojim očima ne znam da li će Novak ikada moći da bude tako izraziti favorit tj dobro bih zastao i razmislio pre nego što bih ga označio tako. No, bilo je razloga za to. Srpski teniser je ove sezone neporažen, a ovo mu je 17. pobeda (20. ako računamo Hopman kup).

Početak meča bio je izjednačen, ali se Novak odlepio u petom gemu kada je napravio brejk. Kako je set odmicao, ređale su se majstorije sa obe strane, ali je u svim bitnijim momentima Novak bio ispred protivnika. Najsvetliji momenat je treći poen poslednjeg gema u prvom setu, koji se ne može opisati rečima, a nakon koga je Novak ponovo oduzeo servis protivniku i time završio set.

Federerova filozofija se nije promenila. Napadati non stop i iz svih mogućih situacija. U prvom setu Đoković ga je dobro držao iza osnovne linije, koja baš i nije zona u kojoj se oseća najprijatnije, ali su se stvari u drugom setu promenile. Pad u Novakovoj igri i drastično smanjenje grešaka kod Švajcarca presudili su set, koji je pripao Federeru na isti način kao i Đokoviću prvi, uz dva brejka.

Ako smo do sada sumnjali u mnoge analitičare koji su govorili o Federerovom strpljenju i pogrešnom pristupu u mečevima sa Novakom, treći set je onda apsolutno pokazao da su u pravu. Svaka čast Novaku, koji se popravio u svim segmentima u odnosu na drugi set, ali je Rodžerovo silovanje bilo očigledno. Onaj poen koji je Višković (komentator Sport kluba) pominjao kao ključni, apsolutno je to sumirao. Servis Federera 2-2 *40-30, odličan servis i rutinski forhend prejak i iza osnovne linije. Novak je nakon toga osvojio osam poena za redom i umesto 3-2 u svoju korist, Federer se našao u deficitu 2-4. Do kraja je bilo batrganja, ali Novak nije dozvolio da se bilo šta iskomplikuje. Novi brejk, malo muke u gemu u kom je servirao za meč i kraj.

Ne želim da ispadne da pričam previše o Federerovom padu, ali mislim da ovo mora da se pomene. Što se tiče Novaka, tri seta i tri izdanja. Ono što smo videli od njega u prvom setu bila je prava majstorija i tu nema šta da se zameri, Novak je u svakom trenutku bio ispred Federera u svemu. U drugom setu smo se podsetili onog Novaka od prošle godine, nervoznog i nestrpljivog, dok je u trećem setu bio negde između, teško je proceniti, ali u psihičkom smislu bio je stena u odnosu na protivnika. I to je ono zbog čega je neporažen ove godine.

Sutra od 21h po našem vremenu, čeka nas finale dvojice, od ponedeljka, najboljih tenisera sveta. Biće ovo njihov 24. susret, u kojima Nadal ima 16-7. Zanimljivo je i da Španac ima 5-0 u finalima protiv Đokovića, ali i da Novak ima 7-5 u duelima na betonu. Sve karte su otkrivene, a sva pravila koja bi mogla da važe, neće važiti. Svi scenariji su mogući, mada ne očekujem da bi Nadal u dva laka seta mogao da dobije. Sve ostalo je moguće. Novak trenutno, bez dileme, igra bolji tenis, ali odlučujuća bitka će se, kao i danas, voditi u glavi, a ne na terenu.

Pobeda nad Gaskeom donela je Novaku plasman u polufinale na turniru u Indijan Velsu. I ponovo 6-0 6-1. Otprilike. Novak je prethodna dva meča dobio tim rezultatom, a te brojke su se vrtele i u ovom meču. Zvanični rezultat je 6-2 6-4, ali je dvostruki šampion Australijan opena u oba seta bio u zaostatku.

Organizatori turnira "Serbia Open" su objavili spisak igrača, koji će ove godine nastupati na turniru kategorije ATP250 od 25. aprila do 1. maja na terenima teniskog kompleksa "Milan Gale Muškatirović" na Dorćolu. 

Čini mi se da je ove godine spisak najbolji. Deset igrača iz top50 će biti u glavnom žrebu, a pored Novaka, Viktora i Janka, nastupiće i prošlogodišnji finalista Džon Izner, Huan Monako, Felisijano Lopez, Albert Montanjes, Andreas Sepi, Kei Nišikori, a prva specijalna pozivnica otišla je u ruke čileanskom teniseru Fernandu Gonzalesu, koji će igrati prvi meč nakon prošlogodišnjeg US opena igrati upravo u srpskoj prestonici. 

Dvadesetosam igrača će imati priliku da uđe u glavni žreb, devetnaest će ući direktno u glavni žreb, četiri kvalifikanta će dobiti priliku da igraju u glavnom žrebu, tri igrača će dobiti specijalne pozivnice (WC, jedna je već data Gonzalesu), a dvojica specijalni izuzetak (SE), koji se, u krajnjem slučaju, može iskoristiti i kao WC. Interesantno je da prošlogodišnji šampion, Sem Kveri, neće biti tu ove godine da brani trofej, iako će njegov sunarodnik i dobar prijatelj, Džon Izner, doći da brani finale. 

Ulaz će tokom kvalifikacija, 23. i 24. aprila biti slobodan, dok će u prva dva kola i četvrtfinalu cena dnevnih ulaznica biti 900 dinara, a noćnih 1.300. Ulaz na polufinale je 2.200 dinara, a za finala 3.300. Možete uzeti i komplet ulaznica za sve dane, koji iznosi tričavih 13.200 dinara.

Šta da Vam kažem? Vidimo se tamo. (sada jedna trula fora:) A ako se ne vidimo, upalite svetlo. 

Mislim da su devojke lepo objasnile situaciju. Da li je sve tako jednostavno? Ne verujem, ali kako reče jedna pametna devojka "Baš me briga i ako lažu, samo neka se ne blamiraju." 

Povratak Ane Ivanović počeo je prošle godine u Rimu, pa je zamrznut do Sinsinatija, a nakon što je 2010. godinu završila sa dve titule, bilo je prilično izvesno da bi nova godina mogla da nadoknadi sve ono što je u vakuumu ispušteno. Međutim, nepredvidljivost tenisa nikada ne treba podceniti. Početak sezone je Ani doneo povredu i do Indijan Velsa samo dve pobede na tri turnira i gomilu novih nedoumica oko njenog povratka u sam vrh. 

Kockice su se, po svemu sudeći sklopile u Indijan Velsu, gde je Ana do četvrtfinala odigrala tri jako kvalitetna meča i nagovestila da nema nameru da ponovo padne. Međutim, biće da je njeno stanje odlično sumirano u meču protiv Bartoli u četvrtfinalu. Ta pobeda mogla da je dovede na čak 12. mesto WTA liste (posle poraza će biti 19. ili 20.), što bi bio jedan veliki korak napred, ali je ispustila tu priliku. Takva je bila i igra. Na momente sjajna, ali je na kraju opšti utisak bio da je to igra u skladu sa njenim rankingom.

Šta je bio problem ne verujem da i ona sama zna. To je i dokazala u konsultacijama sa trenerom, koga je više puta zvala na teren. Vidim da su mnogi digli frku zbog ponašanja Bartoli na terenu, ali ma koliko da je njeno ponašanje bilo neprimereno, definitivno ne verujem da je to razlog onakvog Aninog izdanja. Ono što je Bartoli, bar u igračkom smislu, pokazala bila je dobra taktika - napadi na bekend. Anin bekend nikada nije bio za naročitu pohvalu, ali ne pamtim kada je njena nemoć kod dvoručnog udarca bila očiglednija. 

Forhend je, sa druge strane, bio fantastičan i većina ofanzive iz tog udarca donosila je odlične rezultate. Uz bekend, ponovo je ogoljena i slabost servisa, a ako mene pitate, od servisa je gora bila njena psiha u servis gemovima, naročito u drugom setu. Bilo je neverovatno gledati je u ritern gemovima i u servis gemovima. Dva potpuno različita izdanja u tako malom vremenskom razmaku, bila su neverovatna. 

Mogu da prihvatim argument da se psihički istrošila protiv Jelene, ali svi mi znamo da je Ana nije takav tip igračice i da je, ako ništa, takve pobede dižu. Problem je, sigurno, mnogo dublji od toga i dok se on ne reši, neće ni biti većeg napretka, kako u pogledu rezultata, tako i u pogledu plasmana na WTA listi. Za početak bih želeo da se uozbilji i da unajmi stalnog trenera, ali u njenom slučaju mislim da tražim previše.

Nisam baš poznat po tome da u životu pravim najočiglednije izbore, da idem kuda i masa. Nekad sam veoma srećan zbog toga, a veoma često pomislim i ono «Bože, što me ovako krivog nasadi». U društvu u kome si ili sa njima ili njima, logično je da se isto prenese i na tenis, a gde je tlo pogodnije, nego u ženskom tenisu.

Šta je starije kokoška ili jaje? To je pitanje na kom bih ja sveo debatu o Ani i Jeleni, tj Jeleni i Ani, kako više volite. Tim čudnim slučajem, ja kada sam krenuo da pratim tenis, nisam pravio razliku između njih dve. Naše su, svaka je na svoj način bila interesantna, iako su nebo i zemlja i kao ličnosti, i kao igračice. Međutim, vrlo brzo sam spoznao da ne može oba. Mislim, može, ali ne može. Veoma često sam se osećao kao Don Kihot, a svaki meč između njih dve bio je mali cunami kod domaćih fanova tenisa. U početku sam ispravljao Drine, ili bar pokušavao, ali sam veoma brzo odustao, jer nisam ništa postizao, osim što sam džabe gubio glavu. Umesto toga, počeo sam da sanjam o danu kada će njih dve biti BFFs. Iako je meč bio tortura, završetak polufinala Rolan Garosa 2008. godine je, verovatno, najlepši trenutak međusobnog Janković-Ivanović, Ivanović-Janković odnosa. Prašina se slegla na dobre dve godine, ali se perje razletelo prošle godine u Madridu u čuvenom okršaju druge runde, gde je bilo svega.

Neki postupci su bili veoma razočaravajući u tom meču, ali sam se trudio da razumem obe strane i u tome sam uspeo. Oduvek sam razumeo da ljudi nisu savršeni, i nikada nisam idealizovao nekoga. Međutim, stvari su tada bile daleko ozbiljnije nego ikada pre, a čini mi se da će ta prašina Madrida još dugo leteti u njihovom međusobnom odnosu. Dva pola su se još više polarizovala, a fanovi na dve strane su, što bi rekao moj kolega, «skrenuli u patologiju». Stoga, jedva nisam čekao njihov novi duel. Iako je bilo više prilika, ovogodišnji Indijan Vels je doneo novi susret. Srećnim slučajem nisam bio u prilici da pratim meč, ali, nesrećnim, jesam da pratim komentare nakon njega. Nisam video ništa novo i neočekivano, ali sam definitivno zaključio da mi je dosadilo da budem mazohista, pa ću se potruditi da se dooobro zaokupim, da ne kažem, izolujem, sledećeg puta.

Bio bih licemer kada bih osuđivao ikoga zbog načina na koji navija za svoju ljubimicu, odnosno protiv one druge. I ja sam svašta rekao na račun drugih teniserki, posebno onih koje ne volim, ali ne mogu da izbegnem, a da se ne zapitam «Kako mogu?» kada krene pljuvanje na Anu i Jelenu, tj Jelenu i Anu. Nije da tražim odgovore. Samo kažem.

Činjenica je da će mi veoma nedostajati kada se povuku iz profesionalnog tenisa, ali, sa druge strane, tako mi neće nedostajati ono kad se molim da budu na dve različite strane žreba, jer su tako šanse veoma male da će igrati jedna protiv druge i ono sve što sledi, a što uvek nekako zakačim, iako se trudim ili kažem da bih želeo da izbegnem.