Nisam baš poznat po tome da u životu pravim najočiglednije izbore, da idem kuda i masa. Nekad sam veoma srećan zbog toga, a veoma često pomislim i ono «Bože, što me ovako krivog nasadi». U društvu u kome si ili sa njima ili njima, logično je da se isto prenese i na tenis, a gde je tlo pogodnije, nego u ženskom tenisu.
Šta je starije kokoška ili jaje? To je pitanje na kom bih ja sveo debatu o Ani i Jeleni, tj Jeleni i Ani, kako više volite. Tim čudnim slučajem, ja kada sam krenuo da pratim tenis, nisam pravio razliku između njih dve. Naše su, svaka je na svoj način bila interesantna, iako su nebo i zemlja i kao ličnosti, i kao igračice. Međutim, vrlo brzo sam spoznao da ne može oba. Mislim, može, ali ne može. Veoma često sam se osećao kao Don Kihot, a svaki meč između njih dve bio je mali cunami kod domaćih fanova tenisa. U početku sam ispravljao Drine, ili bar pokušavao, ali sam veoma brzo odustao, jer nisam ništa postizao, osim što sam džabe gubio glavu. Umesto toga, počeo sam da sanjam o danu kada će njih dve biti BFFs. Iako je meč bio tortura, završetak polufinala Rolan Garosa 2008. godine je, verovatno, najlepši trenutak međusobnog Janković-Ivanović, Ivanović-Janković odnosa. Prašina se slegla na dobre dve godine, ali se perje razletelo prošle godine u Madridu u čuvenom okršaju druge runde, gde je bilo svega.
Neki postupci su bili veoma razočaravajući u tom meču, ali sam se trudio da razumem obe strane i u tome sam uspeo. Oduvek sam razumeo da ljudi nisu savršeni, i nikada nisam idealizovao nekoga. Međutim, stvari su tada bile daleko ozbiljnije nego ikada pre, a čini mi se da će ta prašina Madrida još dugo leteti u njihovom međusobnom odnosu. Dva pola su se još više polarizovala, a fanovi na dve strane su, što bi rekao moj kolega, «skrenuli u patologiju». Stoga, jedva nisam čekao njihov novi duel. Iako je bilo više prilika, ovogodišnji Indijan Vels je doneo novi susret. Srećnim slučajem nisam bio u prilici da pratim meč, ali, nesrećnim, jesam da pratim komentare nakon njega. Nisam video ništa novo i neočekivano, ali sam definitivno zaključio da mi je dosadilo da budem mazohista, pa ću se potruditi da se dooobro zaokupim, da ne kažem, izolujem, sledećeg puta.
Bio bih licemer kada bih osuđivao ikoga zbog načina na koji navija za svoju ljubimicu, odnosno protiv one druge. I ja sam svašta rekao na račun drugih teniserki, posebno onih koje ne volim, ali ne mogu da izbegnem, a da se ne zapitam «Kako mogu?» kada krene pljuvanje na Anu i Jelenu, tj Jelenu i Anu. Nije da tražim odgovore. Samo kažem.
Činjenica je da će mi veoma nedostajati kada se povuku iz profesionalnog tenisa, ali, sa druge strane, tako mi neće nedostajati ono kad se molim da budu na dve različite strane žreba, jer su tako šanse veoma male da će igrati jedna protiv druge i ono sve što sledi, a što uvek nekako zakačim, iako se trudim ili kažem da bih želeo da izbegnem.
DOk se ne priklonis JJ fanovima nema tebi normalnog zivota. :P :)
E neka si napisao i ovaj neubedljiv tekst al samo nek si sklonio Rafu sa naslovne....mislim, tekst je lepo napisan kao i uvek, ali mene nisi ubedio da ne naginjes ni na ciju stranu....Ume i te kako da se srcano i lepo navija a da se pritom ne "pljune" na drugu stranu...ima nas malo takvih pa ne moram ni da se potpisujem <3
Ivana <3 naravno da uvek naginjem ka jednoj ili ka drugoj, u zavisnosti od situacije. To je neizbežno.
Greska Boki, mada slazem se sa tobom sto se tice Ivane...:*
Cini mi se da je jedan tekst na ovu temu vec bio...slicnog sadrzaja i slozicu se...slicnog "naginjanja". Ali, kako kazu nase grand zvezde "Pisi sta hoces, samo mi stavi lepu sliku". A ti si izbrao prelepu. ;)