Ovo je drugi tekst kojim pokrivam zanimljivosti sa prvog kvalifikacionog dana Serbia opena 2011. Pošto ima mnogo materijala, rešio sam da to podelim u više tekstova. Galeriju možeze pogledati OVDE.
Najveće iznenađenje dana je, svakako, ispadanje 1. nosioca u kvalifikacijama, Tajvanca Lua, kog je pobedio Šveđanin Elesković sa 6-0 6-4. Lu se, po svemu sudeći, kasno prijavio za turnir i zbog toga morao da igra kvalifikacije, iako je 45. teniser na ATP listi, ali nastavio je lošu formu od početka ove sezone, u kojoj je ostvario samo tri pobede uz devet poraza. Taj meč smo propustili, jer zbog Novakovog treninga i nije mi ni najmanje žao, da budem iskren.
Na centralni teren smo stigli u trenutku kada je Nikola Milojević probudio nadu da bi mogao da se vrati u meč. Bilo je 2-6 0-3, a ulaz na tribine smo čekali u ona dva gema u kojima se Milojević vratio. Mlađi brat Marsela, Gerard Granoljers Pujol, nije bio ni u čemu iznad Milojevića, iako daleko iskusniji. Ono što sam uspeo da vidim bilo je dosta neiskustva. Možda zvuči kao floskula, ali zaista jeste. Sve je uspevalo da mu poremeti koncentraciju, a često je srljao u dugim razmenama, pa je meč presudio samo veći broj njegovih grešaka. No, ruku na srce, dao je sve od sebe u drugom setu i čak uspeo da spasi sedam meč lopti (ovo je po sećanju). Dobra škola u svakom slučaju, a njegovo vreme tek dolazi.
Drugi meč koji smo delimično gledali, igrali su Miljan Zekić i Marko Krunjola. Na humanitarni fudbalski meč smo otišli na 4-3 u prvom setu za srpskog tenisera uz prednost brejka, a kada smo se vratili bilo je 4-6 6-4 i 2-1. No, Zekićeva borba je tek počinjala. Njegova igra se zasniva na snažnim udarcima sa osnovne linije, prvenstveno jakim forhendom, ali igra onaj tip visokorizične igre koji se često ne isplati. Slično je igrao i protivnik, koji je, tokom većeg dela meča uspevao da umiksuje igru i da Zekića poremeti. U odnosu na meč pre toga, ovo je bio dosta atraktivniji meč. Zekić je uspeo da izvuče pobedu iako je u trećem setu gubio sa 5-3. Dva gema koja su ga dovla do tog rezultata bila su dva najgora gema koja je odigrao u meču, pa gore od toga i nije moglo. Biće ipak da su Zekićeva želja, koja je bila neupitna tokom celog meča, uz kombinaciju sa publikom koja je zdušno stajala iza njega uspeli da ga podignu dovoljno da prođe dalje. Veliki osmeh na kraju i veliko olakšanje.
Za razliku od Zekića, Nikola Ćirić je na teren izašao bez ikakvih vidljivih emocija. Ovo je bio prvi put da gledam Ćirića, pa ne znam da li je i inače takav u toku mečeva, ali od početka do kraja nije promenio izraz lica. Način na koji je ušao u meč bio je obeshrabrujući, bez ideje i sa velikim brojem grešaka. Lopte su letele svuda, samo ne tamo gde treba da idu, pa je protivnik bez većih poteškoća uzeo prvi set sa 6-2. Mali uspon u igri dao je rezultate već početkom drugog seta, u kom Ćirić pravi brejk i vodi sa 2-0. Od tog trenutka, proradio je i servis, koji će do kraja meča biti glavni činilac na strani srpskog tenisera. Nivo tokom drugog seta, a i u trećem nije bio na zavidnom nivou, ali upornost se isplatila. I Ćirić se izvlačio iz odlučujućeg seta, u kom je gubio sa 1-4, pa je na kraju uspeo da izvuče stvari u tajbrejku. Dominantan utisak sa ovog meča je, svakako, servis Ćirića i utisak da on može mnogo bolje od pokazanog.
Na teren je izašao sa povezima ispod oba kolena, pa je moguće da je neraspoloženje uzrokovano nekom povredom, koja je eventualno bila i kočnica u igri, ali vidljivih problema u toku samog meča nisam primetio. Ni aplauz publike, koje je bilo u finom broju, nije izvukao bilo kakvu reakciju. Pokupio je stvari i mahnuo na izlasku sa terena. Neka sve bude u redu, a manjak radosti ćemo lako oprostiti.
Poslednji meč dana igrao je Dušan Vemić protiv 2. nosioca Ilhana iz Turske, ali taj meč nažalost nisam mogao da pratim, pošto sam bio primoran da krenem kući, jer sam se smrzao. Da, toliko banalno, ali pola sedam uveće i košava sa Dunava su bili brrrrrr.
0 komentara