Ove godine je po treći put održan Serbia open, prvi i jedini ATP turnir koji se održava u našoj zemlji. U nastavku ću sumirati utiske i baciti opšti osvrt na celu priču oko njega. Imamo tu sreću da naša zemlja ima jedan turnir, pa da fanovi tenisa mogu bar jednom godišnje, tokom devet dana da uživaju u tenisu visokog kvaliteta.
Ovogodišnje izdanje turnira ponudilo nam je najkvalitetniju listu igrača do sada, deset igrača iz najboljih pedeset, sa Gonzalesom. Selom, Devvarmanom i Volandrijem van te desetorice, a koji su takođe iskusni i atraktivni igrači. Bolje od toga nije moglo, pogotovo ako se uzme u obzir da se u istoj nedelji igraju još dva turnira. Ove godine je raspored turnira bio bolji u odnosu na prošlu godinu, pa nije uklještio turnir između dva bitna mastersa, kada top igrači po pravilu pauziraju, ali isti običaj imaju i oni u blizini samog vrha. Sada je turnir pre ta dva mastersa, pa ga mnogi igrači mogu iskoristiti kao pripremu za njih. Još jedna atraktivna strana turnira je i veličina žreba za singl, koja je rezervisana za 28 igrača, umesto standardnih tridesetdvoje, pa su tako četvorica najbolje rangiranih slobodni u prvom kolu.
Iz ugla igrača, najbolja priča vezana za ovaj turnir je što se Fernando Gonzales vratio na tur baš u prestonici Srbije. Čileanski teniser je pre devet meseci podvrgnut operaciji kuka, nakon čega je usledio period dugog oporavka. Turnirom u Beogradu, kako je najavio, otpočinje sa krajem svoje karijere. Verujem da je iz Beograda poneo najbolje utiske, pošto su mu organizaori, osim specijalne pozivnice za turnir, posvetili dosta pažnje i u aktivnostima van terena, pa je tako išao sa Novakom i Viktorom u posetu Avalskom tornju, a kasnije i u Beogradski zoološki vrt. I rezultatski može da bude delimično zadovoljan, pošto je na turniru uspeo da zabeleži prvu pobedu posle prošlogodišnjeg Rolan Garosa. U 1. kolu Srbija opena pobedio je Martina Kližana sa 6-2 6-4, ali ga je već u narednoj rudni izbacio Felisijano Lopez, koji je kasnije stigao i do finala.
Ovde bih napravio prelaz ka aktivnostima van terena, koje su ove godine bile brojnije. Zaista svaka čast organizatorima na trudu. Već od kvalifikacija se videlo da bi moglo da bude mnogo iznenađenja u tom pogledu. Tako je već prvog dana kvalifikacija igran humanitarni fudbalski meč između tenisera i prijatelja, održan tzv «Kid's Day», a uveče održana modna revija. U nedelju, na dan Uskrsa, održan je porodični dan, a u danima glavnog žreba, bilo je brojnih aktivnosti van terena, kao što su već pomenute posete Avalskom tornju, Beogradskom zoološkom vrtu, a u petak sam i sam prisustvovao i karaokama, koje su bile organizovane između dnevnih i noćnih mečeva. Vredna pomena je zabava za igrače, koja je bila veoma glamurozna, a gde su se igrači, ako je sudeći po slikama, veoma dobro zabavili. Sve u svemu, u tom pogledu čista desetka. Usko vezano za to, pohvalimo i odličan rad zvanične fejsbuk strane turnira, koja je redovno bila ažurirana, sa naoročitim akcentom na veliki broj slika, pomoću kojim smo mogli da ispratimo sve bitnije aktivnosti.
Što se samog izgleda kompleksa tiče, nije bilo nekih epohalnijih promena u odnosu na prošlu godinu. Najveća promena odnosi se na kapacitet centralnog terena, koji je vraćen u okvire iz 2009. godine. Naime, prošle godine, kapacitet centralnog terena je povećan na 9000 mesta, ali je ove godine praktično upola smanjen, pa tako prima nešto više od 5000 posetilaca. Sasvim rezonski potez, budući da je prošle godine tokom celog turnira uvek bilo dosta praznih mesta. Ulaz na kompleks je i ove godine bio slobodan, kao i za sve mečeve koji se igraju na terenima 1 i 2 tokom celog turnira. Drugačije je izgledao i restoran «Novak», koji se nalazi odmah iznad centralnog terena, u tom smislu da je dodat još jedan nivo, bliže terenu, iz kog posetioci mogu da posmatraju mečeve. Note: jednom kada budem bio bogat, tako ću da visim tu ceo dan tokom turnira. Najlepši deo kompleksa i dalje ostaje bašta restorana, odnosno kafić, koji se nalazi između zgrade restorana i terena za trening i terena 1 i 2.
Infrastrukturno mi se ne dopadaju rešenja sa šatorima, koji su postavljeni za pres centar i za štandove raznih kompanija, mada iskreno nisam siguran da mi se ne dopadaju ti šatori, već mi je njihovo uklapanje u onoliko betona nekako previše sterilno. Malo travice tu i tamo i koje drvo bi lepo osvežilo taj deo kompleksa. Tu je i pitanje toaleta, da se avangardno izrazim. Shvatam da je to problem na onom prostoru, ali montažni toaleti stvarno ne mogu da budu trajno rešenje, a nadam se i da nisu. Oni su ove godine iza centralnog terena, tako da su bar sklonjeni što dalje od centralnog dela kompleksa. Cene su, generalno, bile podnošljive, i u kafićima i za grickalice, ali bih apelovao da se malo poradi na hrani. U petak smo pokušali da nađemo neku hranu, ali osim čipsa, svaki pokušaj je bio uzaludan. Ostaje vam samo restoran «Novak» ili picerija «Pit Bull», koja se nalazi pored ulaza na keju. No, da ne budem sad tako izričit, a nisam bio u restoranu, cene u kafiću su sasvim prihvatljive i neće vam za kafu uzeti više nego bilo koji fensi kafić u Beogradu, ali ne znam kako stvari stoje u restoranu. Picerija ima solidne cene, pogotovo ako vas u grupi ima više, pa možete da podelite troškove.
Poslednjih dana se dosta govori i o unapređenju kategorije turnira u ATP 500, ali mislim da bi trebalo malo obuzdati taj polet. Mislim da je prerano za takve priče. Još mnogo mora da se uradi na konsolidaciji ovog turnira. Budimo svesni da je njegova popularnost i dalje vezana za popularnost Novaka Đokovića i da je njegova poseta vezana za Novakovo učešće. Kada kažem mnogo, ne mislim i sasvim. Poredeći posetu prošle i ove godine, kada sam išao u dnevnim terminima, u kojima Novak po pravilu ne igra, primetio sam da ima više posetilaca u odnosu na prošlu godinu. Čak ni loše vreme nije uspelo da poremeti posetu. Dakle, napretka u tom pogledu ima, ali bolje preduzimati pažljive korake ka ugrađivanju turnira u naše navike, nego srljanje u neke veće izazove, koji mogu da budu mač sa dve oštrice. Tu mislim na izazov organizovanja turnira iz kategorije 500, za koji je, po rečima direktora turnira Gorana Đokovića, potreban dva puta veći budžet od trenutnog. Kada turnir obezbedi konstantu posećenost i podršku sponzora, verujem da će i ATP primetiti napredak i da to unapređenje neće biti upitno.
Toliko u ovom generalnom delu o ovogodišnjem Srbija openu. U toku sutrašnjeg dana očekujte jedan post sa najzanimljivijim slikama turnira, kroz koju ću ispričati njegovu priču.
0 komentara