Cross Court - sve o tenisu... drugačije

Galeriju četvrtfinalnih mečeva pogledajte OVDE.

Pomalo neočekivano, ali eto mene i na četvrtfinalu ovogodišnjeg Srbija opena. Prvobitni plan je bio da odem na mečeve u četvrtak, ali pošto je vreme bilo očajno, nije mi se rizikovalo da se cimam do Beograda, pa da ništa ne bude ili da me kiša zeza. Prethodno sam dobio karte na nagradnoj igri MTV-a. Karte sam dobio za sredu, međutim oni su to objavili u sredu ujutru u 10h, a karte važe za mečeve od 12 sati istog dana. Ništa nije bolelo, pa sam im poslao uljudan mejl i zamolio da mi kažu da li te karte mogu da iskoristim za dan kasnije. Taman kada sam odustao od odlaska u četvrtak, stigao mi je mejl u kom su mi ponudili karte za petak i to za ložu. Malo je reći da mi je vilica bila do poda.

Uranio sam u petak i otišao u njihove prostorije na Obilićevom vencu da pokupim karte, a nekih dvadesetak minuta kasnije već sam bio na kompleksu. Bilo je oblačno, ali je bilo i sunca, sve u svemu, divan početak dana. Prva stvar po dolasku bila je «mandatory» doza kofeina da bih bio među živima u ostatku dana. Pročitao novine, slikao neku dečicu koja su se okupila sa vaspitačicama i krenuo na svoje mesto. Naravno da pojma nisam imao gde se nalazi sektor A11, ali su me ljubazni volonteri uputili na mesto, koje je bilo tik iza klupe igrača, jezivo blizu.

Prvi meč dana bio je španski derbi između Felisijana Lopeza i Alberta Montanjesa. Sve u svemu, momci izjednačenih mogućnosti, ali je Lopezova forma bila mnogo bolja. Prvi gem meča je trajao čak deset minuta, ali nije bilo tako neizvesno u ostatku. Lopez je bolje miksovao, kako igrači imaju običaj da kažu. Dobro serviranje, menjanje ritma, izlasci na mrežu i malo po malo je lomio otpor protivnika. Montanjes je imao šansu da se vrati u meč pri kraju drugog seta, kada je imao brejk loptu za 5-3, ali nije uspeo da je iskoristi. Bio je to tenis daleko bolji od onog koji sam gledao u subotu, bez sumnje. Možda nije bio vrhunski, ali sigurno onakav kakav očekujemo da vidimo na ATP turniru. Lopez je, na kraju, bez većih teškoća stiže do najboljeg rezultata ove sezone i prvog polufinala posle devet meseci. Pomalo sam razočaran ravnodušnom reakcijom nakon pobede, nije bilo ni mahanja publici, samo je pokupio stvari iz torbe, izignorisao decu koja su tražila autogram i nekako otaljao intervju. Možda je takva ličnost, ali nije bilo u redu, pogotovo što je publika sve vreme bila na njegovoj strani.

Drugi meč na centralnom terenu igrali su Marsel Granoljers i Filipo Volandri. Bolje rangirani Granoljers je bio favorit, ali ne izraziti, pogotovo ako se uzme u obzir da je Volandri iskusan igrač, koji je u muškom tenisu šest godina duže od protivnika. Meč nije bio naročito dinamičan, Volandri je polako gradio poene i vodio meč samo u jednom pravcu, ka pobedi. Granoljers se koprcao, ali nije uspevao ništa konkretnije da uradi. Meni je u sećanju na ovaj meč više ostao iritantan zvuk Granoljersovog stenjanja od tenisa, da budem iskren. Španac je jedan od one grupe igrača, koji zvuk ispuste tek kada udare lopticu. Nije strašno kao Azarenka, ali dovoljno iritantno da neutralnu publiku ubedi da ne navijaju za vas. Na kraju, reakcija kakvu treba da ima pobednik meča. Videlo se da je Volandriju ova pobeda dosta značila, kako i ne bi, kada je ovo bio prvi plasman u ATP polufinale od februara 2008.

Još jedna doza kofeina je usledila, a pokazaće se da je taj potez bio više nego ključni u tom danu. Tipsarević protiv Devvarmana, drama u najavi. Indijac je veoma dobar defanzivac, ali su svi naravno želeli Jankovu pobedu. Tribine, koje su i u podnevnim časovima bile solidno popunjene, bile su još više popunjene tokom ovog meča, koji je, pretpostavljam, planski stavljen što kasnije. Janko je jako dobro ušao u meč. Prvih pet gemova bio je to vrhunski tenis. Devvarman tu negde počinje da se budi, a Jankov nivo malo opada, ali je i pored toga uspeo da sačuva brejk sa početka i uzme prvi set. Videlo se već u ranoj fazi drugog seta da neće biti ni malo lako ovo završiti u dva seta, ali se Janko držao do prvog ozbiljnijeg momenta. U osmom gemu sa par loših poteza dozvoljava brejk Devvarmanu, koji nakon toga bez problema uvodi meč u treći set. Sve je bilo otvoreno na početku tog trećeg seta, kao da smo gledali novi meč, koji se igra u jedan dobijeni set. Tipsarević je na početku brljavio na početku, ali pošto je uzeo prvi gem, diže nivo i kreće da igra mnogo bolje. Devvarman, sa druge strane, nije mnogo spuštao svoj nivo tenisa, pa je bilo izuzetno atraktivnog tenisa. Janko je uspeo da brejkne i na 5-3 je servirao za meč. Međutim, u tim trenucima bio je ogroman crni oblak nad kompleksom i već tada počela je da pada kiša, ni malo bezazlena, ali sudija ipak nije prekinuo meč. Da li pod žurbom ili ne, ali Janko je izbrljao i ostao bez brejka. Sudija i dalje nije prekidao meč, iako uslovi nisu bili ni za normalno navijanje, a kamo li za tenis. Ispostavilo se da je Jankovo brljanje bilo ništa u poređenju sa Devvarmanovim, koji je u tom gemu dosta izgrešio, što je Janko oberučke prihvatio, došao do meč lopti i iskoristio prvu priliku. Sve u svemu, odličan tenis i šlag na tortu tog dana.

Tu se završio i teniski deo dana, a pre nego što krenem kući, odlučio sam da prošetam još malo po kompleksu. Na bini koja se nalazi u centru bio je voditelj MTV-a Galeb, a najavljivao je karaoke zabavu u pauzi između dnevnih i noćnih mečeva. Ne mogu vam opisati koliko je sam se tu ismejao. Na početku su najhrabrije bile najmlađe posetiteljke, a prisutni su ih aplauzima pratili dok su pevale «Bad Romance», «Waka Waka», «The Climb». Hajlajt je bio i nastup Jankovih navijača, njih desetoro, koji su pevali «I Gotta Feeling». Sve u svemu, nikako ne propustiti ovakve manifestacije ubuduće.

Toliko od mene ovog puta. Nadam se da će me sledeće godine neko usvojiti i dati mi sobu u okviru kompleksa, jer bih komotno mogao da živim tamo tokom turnira.