U 2010. godinu smo ušli sa velikim očekivanjima kada je u pitanju ženski tenis. Sa povratkom Klajsters i Enan, svi su verovali da bi ova sezona mogla biti jedna od najkvalitetnijih. Očekivanja su, donekle, ispunjena na samom startu, posle izuzetnih mečeva u Brizbejnu (finale Klajsters – Enan), Sidneju (Serena – Azarenka, Serena – Dementijeva) i Australiji (Serena – Enan).
No, kako je sezona odmicala, kvalitet je postepeno opadao. Sezonu na šljaci obeležila su mnoga izenađenja, kao što je uspeh Australijanke Stosur, ali i iznenađujući trijumfi Martinez Sančez i Rezai, a sve je kulminiralo pobedom Skijavone na Rolan Garosu. Malo ko je, zaista, mogao da pretpostavi da Italijanka to ima u sebi, a njena pobeda u Parizu je jedna od meni najdražih ove sezone.
Na travi je uvek kratko, ali turbulentno. Vimbldon je bio prepun iznenađenja, od kojih je najveće bilo poraz Venus od Pironkove i ubedljiva pobeda Kvitove protiv Voznijacki. Zvonareva je stigla do prvog gren slem finala i tako potpuno prekinula niz lošijih rezultata, koji su je pratili od povrede 2009. godine. Serena se, pak, pokazala ipak najjačom kada je najpotrebnije, pa je za svoj pojas zadenula još jednu titulu u Londonu.
Kraj Vimbldona doneo je mnoge promene kod žena. Serenin poslednji meč je bilo to finale, a zbog povrede je propustila ostatak sezone. Sam Vimbldon bio je koban za Enan, koja je tokom meča protiv Klajsters povredila lakat i takođe propustila ostatak sezone. Sa druge strane, za Voznijacki je od leta sve krenulo uzvodno. Tokom leta je trijumfovala na tri od pet turnira, koliko ih je igrala pre US opena, ali joj je, na kraju, krunu leta ukrala Klajsters koja je odbranila titulu u Njujorku.
Dankinja, pak, nije mnogo pažnje obraćala na to, pa je polako sakupljala bodove, da bi nakon titula u Tokiju i Pekingu došla na čelo WTA liste. Klajsters je, iskusno, preskočila sve turnire do Dohe, a tamo je pokazala da Karolini daje ranking, ali da velike titule uzima za sebe. I Zvonareva je imala dosta uspeha nakon Vimbldona, ali je njen šampionski mentalitet i dalje pod znakom pitanja, pošto je od poraza u finalu Vimbldona izgubila i naredna četiri finala koja je igrala.
Obrni, okreni, kvalitet je bio nuspojava ove sezone. Tur je dosta pretrpeo nakon što su Serena i Enan zbog povreda morale da odustanu od nastavka sezone, odustajanja Venus i Klajsters od jesenjih turnira, tako da nije čudno što su najuspešnije na kraju godine bile Voznijacki i Zvonareva. Konačan udarac i najtužnija priča sezone bilo je povlačenje Elene Dementijeve. Ruskinja je, nakon par povreda ove sezone, rešila da okonča karijeru i da se okrene drugim životnim izazovima. Bez daljeg patetisanja, sigurno će nam nedostajati.
Naše devojke
Prvo ću se pozabaviti hedlajnerkama našeg tenisa, Jelenom i Anom. Obe su godinu startovale ni malo ubedljivo. Jelena je uspela da se pribere u Indijan Velsu, gde je osvojila titulu, a potom i zaigrala mnogo bolje, ali neuspesi Ane su se ređali bez izgleda da se završe.
Tokom sezone na šljaci, Jelenu nije uspela da poremeti ni Enan, koja ju je dobila deseti put, a ni Martinez Sančez. Jelena je iz Rima otišla bez titule, ali sa osmehom na licu jer se upisala na listu teniserki koje su na jednom turniru savladale obe seke Vilijams. Rim je po dobru upamtila i Ana, koja je tamo upisala dve pobede nad top10 teniserkama i polufinale. Ipak, ni malo nije bilo veselo u Madridu. Prvi meč su odigrale jedna protiv druge i o njemu se dugo pričalo, pošto je odisao negativnošću. Jelena je uspela da ga dobije, ali je ukus pobede bio gorak, a na žulj je nagazila i Rezai.
Bežeći od španskog iskustva došle su u Pariz. Ana se nije dobro provela protiv Klejbanove, koja ju je lagano omlatila, a Jelena je igrala solidno do polufinala, gde je prokockala neverovatnu šansu za finale. Mada, nikada nećemo znati da li je baš prokockala, pošto na terenu nismo videli ni J od Jelene.
Trava je za krave, a naše devojke to definitivno nisu, pa su im i sami performansi bili takvi. Izraelka Per nije štedela Anu, pa je već u 1. kolu Vimbldona otišla na letovanje. Jelena je, ruku na srce, igrala veoma solidno prvih par rundi, sa kulminacijom u totalnoj destrukciji stare mušterije, Aljone Bondarenko. Povreda joj se isprečila u osmini finala, ali pod kakvim gasom je bila Zvonareva, pitanje je da li bi Jelena išta uradila i da nije bilo povrede.
Kraj Vimbldona i leto donose zamenu uloga. Jelena je nakon Vimbldona, tačnije nakon povrede u Portorožu, totalno otišla u aut sa formom, pa je gubila od svake koja je umela domaćinski da vikne «Kamon», dok je Anino samopouzdanje vaskrslo. Jelena tokom jeseni bila solidan sparing partner, a Ana se vratila u standarni ritam vruće-hladno. Ipak, Ana će jesen 2010. pamtiti samo po dobru pošto je uspela da osvoji dve titule i odigra dva četvrtfinala, dok bi JJ verovatno želela da amnezira taj deo. Sve u svemu, ni tamo, ni ovamo, bile su solidne.
Od mladih nada, istakle su se Bojana Jovanovski i Aleksandra Krunić. Bojana i Aleksandra su imale jako dobar početak sezone, a mlađa Kurnić je potvrdila potencijal osvojivši 50k čelendžer u Kini. Bojana je u februaru prvi put igrala WTA turnir, u Kuala Lumpuru, gde ju je u 2. kolu zaustavila Dementijeva. Rezultati su varirali, ali malo po malo, gradila je dobru osnovu za rezultate koji su usledili. Dobila je i meč na gren slemu (na Vimbldonu), probila se u top100, a sve je kulminiralo pobedama nad Rezai i Jankovićevom. Bojana je sezonu završila kao najmlađa teniserka u top100. Aleksandra nakon dobrog starta sezone nije imala konstantno dobru sezonu, ali je osvojila još jedan čelendžer (25k) u Moskvi, a sigurno je i da će po dobru pamtiti turnir u Portorožu, gde je sa svojom mentorkom došla do polufinala dubla pre nego što su predali zbog povrede Jankovićeve.
U narednoj sezoni će se od Bojane očekivati više, ali i od Aleksandre, koja će u martu napuniti 18 godina i moći da igra bez ograničenja.
Naravno, puno toga sam propustio u ovom tekstu, ali, generalno, ovo su moje glavne impresije godine za nama. Ono što sam propustio i koje su Vaše impresije ostavite u komentarima.
