Znam, odavno nije bilo novih postova, ali bio sam malo u autu, što zbog obaveza sa fakultetom, što zbog toga što sam se razboleo, što zbog neinspiracije, ali važno je da sam sad spreman i oran.
Slično nekim prethodnim postovima osvrnuću se na zbivanja koja smatram relevantnim, tj onima kojima želim da se bavim. Nedelje za nama su bile izuzetno zanimljive, pa da krenemo. Serenino pojavljivanje u Lincu je palo u vodu nakon izveštaja da je obnovila povredu na treninzima. Ne samo da je nastup u Lincu pod znakom pitanja, već i nastup u Dohi, gde brani titulu. To znači i da će Voznijacki verovatno godinu završiti na 1. mestu WTA liste. Vera Zvonareva takođe ima šansu, ali će joj za to biti potrebne sve pobede, uz sve poraze Voznijacki. Mala šansa, a iskreno, od ponuđenih pre bih podržao Voznijacki za kraj godine nego Zvonarevu. Zbog čega? Zvonareva je u poslednjih šest finala dobila jedno, a Voznijacki je od poslednjih sedam dobila šest. Šampionski mentalitet bar.
Odustajanje Serene od učešća u Lincu donelo je dobitak Ani Ivanović, kojoj je data WC. Srpska teniserka je iskoristila pozivnicu na najbolji mogući način osvojivši titulu. Nakon tačno dve godine, Ana dolazi do titule, ponovo u Lincu, devete u karijeri. Iako će se naći oni pametni koji će tvrditi da je Ana imala sreće sa žrebom i da je imala lake protivnice, to sve pada u vodu kada se uzme u obzir šta joj se sve događalo u protekle dve godine. Igra je na nivou iz Sinsinatija/Pekinga i, očekivano, u dvorani izgleda još moćnije, naročito servis. Pobeda Ivanovićeve u Lincu dobila je i epitet najbržeg finala ove sezone, a interesantno je i da je ovo prvi turnir na kom Ana nije izgubila ni jedan set.
U Šangaju su tukli momci. Bilo je uzbuđenja i tamo, a prvo u nizu napravio je Melcer, koji je u 3. kolu savladao Nadala, kome je ovo prvi turnir ove sezone koji napušta pre četvrtfinala. Melcer je, shodno mojim očekivanjima, izgubio odmah u narednoj rundi i njegova pobeda je sada više u kontekstu da i Nadal može da ima loš dan, nego u kontekstu da je fenomenalan igrač. Interesantno je bilo i u polufinalu, gde su rekete ukrstili Đoković i Federer. Interesantno, jer je njihov poslednji duel bio onaj epski meč u Njujorku. Ovoga puta razočaraniji je bio Novak, koji je nakon gomile propuštenih prilika u prvom setu, ipak izgubio meč. Razočarenje i zbog toga što Federer nije igrao toliko dobro, koliko je i Novak bio poprlično lomljiv sa osnovne linije. Senka od meča, ako se setimo onog u Njujorku. Ono što sam primetio, a to je da Federer nije odigrao ništa specijalno, pokazalo se tačnim, pošto je Marej ubedljivo savladao Federera u finalu. Pobeda Mareja nad Federerom je odavno prestala da bude iznenađenje, ali rezultat 6-3 6-2 je nešto novo, definitivno.
U suštini, to bi bilo to, najzanimljivije od onoga što je za nama, a pred nama je još par nedelja zanimljivog tenisa. WTA sezona se bliži kraju turnirima u Moskvi, Dohi (poslednji put je završni u Dohi, od naredne godine se seli u Istanbul) i Baliju, a srpski tenis će imati predstavnice na svakom od njih. Jelena je prvi nosilac u Moskvi, kvalifikovala se i za Dohu, a Ana je dobila WC (koja joj nakon pobede u Lincu možda i neće biti potrebna) za Bali. Momcima je ostalo još pet nedelja do kraja sezone, koja će kulminirati mastersom u Parizu i završnim u Londonu.
Boki to sve lepo, kratko i jasno kaze. ;)
Nadam se da si se potpuno oporabio, tj. ozdravio i da ses nam sada cesce pisati. :*