Cross Court - sve o tenisu... drugačije

Ove godine je po treći put održan Serbia open, prvi i jedini ATP turnir koji se održava u našoj zemlji. U nastavku ću sumirati utiske i baciti opšti osvrt na celu priču oko njega. Imamo tu sreću da naša zemlja ima jedan turnir, pa da fanovi tenisa mogu bar jednom godišnje, tokom devet dana da uživaju u tenisu visokog kvaliteta.

Ovogodišnje izdanje turnira ponudilo nam je najkvalitetniju listu igrača do sada, deset igrača iz najboljih pedeset, sa Gonzalesom. Selom, Devvarmanom i Volandrijem van te desetorice, a koji su takođe iskusni i atraktivni igrači. Bolje od toga nije moglo, pogotovo ako se uzme u obzir da se u istoj nedelji igraju još dva turnira. Ove godine je raspored turnira bio bolji u odnosu na prošlu godinu, pa nije uklještio turnir između dva bitna mastersa, kada top igrači po pravilu pauziraju, ali isti običaj imaju i oni u blizini samog vrha. Sada je turnir pre ta dva mastersa, pa ga mnogi igrači mogu iskoristiti kao pripremu za njih. Još jedna atraktivna strana turnira je i veličina žreba za singl, koja je rezervisana za 28 igrača, umesto standardnih tridesetdvoje, pa su tako četvorica najbolje rangiranih slobodni u prvom kolu.

Iz ugla igrača, najbolja priča vezana za ovaj turnir je što se Fernando Gonzales vratio na tur baš u prestonici Srbije. Čileanski teniser je pre devet meseci podvrgnut operaciji kuka, nakon čega je usledio period dugog oporavka. Turnirom u Beogradu, kako je najavio, otpočinje sa krajem svoje karijere. Verujem da je iz Beograda poneo najbolje utiske, pošto su mu organizaori, osim specijalne pozivnice za turnir, posvetili dosta pažnje i u aktivnostima van terena, pa je tako išao sa Novakom i Viktorom u posetu Avalskom tornju, a kasnije i u Beogradski zoološki vrt. I rezultatski može da bude delimično zadovoljan, pošto je na turniru uspeo da zabeleži prvu pobedu posle prošlogodišnjeg Rolan Garosa. U 1. kolu Srbija opena pobedio je Martina Kližana sa 6-2 6-4, ali ga je već u narednoj rudni izbacio Felisijano Lopez, koji je kasnije stigao i do finala.

Ovde bih napravio prelaz ka aktivnostima van terena, koje su ove godine bile brojnije. Zaista svaka čast organizatorima na trudu. Već od kvalifikacija se videlo da bi moglo da bude mnogo iznenađenja u tom pogledu. Tako je već prvog dana kvalifikacija igran humanitarni fudbalski meč između tenisera i prijatelja, održan tzv «Kid's Day», a uveče održana modna revija. U nedelju, na dan Uskrsa, održan je porodični dan, a u danima glavnog žreba, bilo je brojnih aktivnosti van terena, kao što su već pomenute posete Avalskom tornju, Beogradskom zoološkom vrtu, a u petak sam i sam prisustvovao i karaokama, koje su bile organizovane između dnevnih i noćnih mečeva. Vredna pomena je zabava za igrače, koja je bila veoma glamurozna, a gde su se igrači, ako je sudeći po slikama, veoma dobro zabavili. Sve u svemu, u tom pogledu čista desetka. Usko vezano za to, pohvalimo i odličan rad zvanične fejsbuk strane turnira, koja je redovno bila ažurirana, sa naoročitim akcentom na veliki broj slika, pomoću kojim smo mogli da ispratimo sve bitnije aktivnosti.

Što se samog izgleda kompleksa tiče, nije bilo nekih epohalnijih promena u odnosu na prošlu godinu. Najveća promena odnosi se na kapacitet centralnog terena, koji je vraćen u okvire iz 2009. godine. Naime, prošle godine, kapacitet centralnog terena je povećan na 9000 mesta, ali je ove godine praktično upola smanjen, pa tako prima nešto više od 5000 posetilaca. Sasvim rezonski potez, budući da je prošle godine tokom celog turnira uvek bilo dosta praznih mesta. Ulaz na kompleks je i ove godine bio slobodan, kao i za sve mečeve koji se igraju na terenima 1 i 2 tokom celog turnira. Drugačije je izgledao i restoran «Novak», koji se nalazi odmah iznad centralnog terena, u tom smislu da je dodat još jedan nivo, bliže terenu, iz kog posetioci mogu da posmatraju mečeve. Note: jednom kada budem bio bogat, tako ću da visim tu ceo dan tokom turnira. Najlepši deo kompleksa i dalje ostaje bašta restorana, odnosno kafić, koji se nalazi između zgrade restorana i terena za trening i terena 1 i 2.

Infrastrukturno mi se ne dopadaju rešenja sa šatorima, koji su postavljeni za pres centar i za štandove raznih kompanija, mada iskreno nisam siguran da mi se ne dopadaju ti šatori, već mi je njihovo uklapanje u onoliko betona nekako previše sterilno. Malo travice tu i tamo i koje drvo bi lepo osvežilo taj deo kompleksa. Tu je i pitanje toaleta, da se avangardno izrazim. Shvatam da je to problem na onom prostoru, ali montažni toaleti stvarno ne mogu da budu trajno rešenje, a nadam se i da nisu. Oni su ove godine iza centralnog terena, tako da su bar sklonjeni što dalje od centralnog dela kompleksa. Cene su, generalno, bile podnošljive, i u kafićima i za grickalice, ali bih apelovao da se malo poradi na hrani. U petak smo pokušali da nađemo neku hranu, ali osim čipsa, svaki pokušaj je bio uzaludan. Ostaje vam samo restoran «Novak» ili picerija «Pit Bull», koja se nalazi pored ulaza na keju. No, da ne budem sad tako izričit, a nisam bio u restoranu, cene u kafiću su sasvim prihvatljive i neće vam za kafu uzeti više nego bilo koji fensi kafić u Beogradu, ali ne znam kako stvari stoje u restoranu. Picerija ima solidne cene, pogotovo ako vas u grupi ima više, pa možete da podelite troškove.

Poslednjih dana se dosta govori i o unapređenju kategorije turnira u ATP 500, ali mislim da bi trebalo malo obuzdati taj polet. Mislim da je prerano za takve priče. Još mnogo mora da se uradi na konsolidaciji ovog turnira. Budimo svesni da je njegova popularnost i dalje vezana za popularnost Novaka Đokovića i da je njegova poseta vezana za Novakovo učešće. Kada kažem mnogo, ne mislim i sasvim. Poredeći posetu prošle i ove godine, kada sam išao u dnevnim terminima, u kojima Novak po pravilu ne igra, primetio sam da ima više posetilaca u odnosu na prošlu godinu. Čak ni loše vreme nije uspelo da poremeti posetu. Dakle, napretka u tom pogledu ima, ali bolje preduzimati pažljive korake ka ugrađivanju turnira u naše navike, nego srljanje u neke veće izazove, koji mogu da budu mač sa dve oštrice. Tu mislim na izazov organizovanja turnira iz kategorije 500, za koji je, po rečima direktora turnira Gorana Đokovića, potreban dva puta veći budžet od trenutnog. Kada turnir obezbedi konstantu posećenost i podršku sponzora, verujem da će i ATP primetiti napredak i da to unapređenje neće biti upitno.

Toliko u ovom generalnom delu o ovogodišnjem Srbija openu. U toku sutrašnjeg dana očekujte jedan post sa najzanimljivijim slikama turnira, kroz koju ću ispričati njegovu priču.

Galeriju četvrtfinalnih mečeva pogledajte OVDE.

Pomalo neočekivano, ali eto mene i na četvrtfinalu ovogodišnjeg Srbija opena. Prvobitni plan je bio da odem na mečeve u četvrtak, ali pošto je vreme bilo očajno, nije mi se rizikovalo da se cimam do Beograda, pa da ništa ne bude ili da me kiša zeza. Prethodno sam dobio karte na nagradnoj igri MTV-a. Karte sam dobio za sredu, međutim oni su to objavili u sredu ujutru u 10h, a karte važe za mečeve od 12 sati istog dana. Ništa nije bolelo, pa sam im poslao uljudan mejl i zamolio da mi kažu da li te karte mogu da iskoristim za dan kasnije. Taman kada sam odustao od odlaska u četvrtak, stigao mi je mejl u kom su mi ponudili karte za petak i to za ložu. Malo je reći da mi je vilica bila do poda.

Uranio sam u petak i otišao u njihove prostorije na Obilićevom vencu da pokupim karte, a nekih dvadesetak minuta kasnije već sam bio na kompleksu. Bilo je oblačno, ali je bilo i sunca, sve u svemu, divan početak dana. Prva stvar po dolasku bila je «mandatory» doza kofeina da bih bio među živima u ostatku dana. Pročitao novine, slikao neku dečicu koja su se okupila sa vaspitačicama i krenuo na svoje mesto. Naravno da pojma nisam imao gde se nalazi sektor A11, ali su me ljubazni volonteri uputili na mesto, koje je bilo tik iza klupe igrača, jezivo blizu.

Prvi meč dana bio je španski derbi između Felisijana Lopeza i Alberta Montanjesa. Sve u svemu, momci izjednačenih mogućnosti, ali je Lopezova forma bila mnogo bolja. Prvi gem meča je trajao čak deset minuta, ali nije bilo tako neizvesno u ostatku. Lopez je bolje miksovao, kako igrači imaju običaj da kažu. Dobro serviranje, menjanje ritma, izlasci na mrežu i malo po malo je lomio otpor protivnika. Montanjes je imao šansu da se vrati u meč pri kraju drugog seta, kada je imao brejk loptu za 5-3, ali nije uspeo da je iskoristi. Bio je to tenis daleko bolji od onog koji sam gledao u subotu, bez sumnje. Možda nije bio vrhunski, ali sigurno onakav kakav očekujemo da vidimo na ATP turniru. Lopez je, na kraju, bez većih teškoća stiže do najboljeg rezultata ove sezone i prvog polufinala posle devet meseci. Pomalo sam razočaran ravnodušnom reakcijom nakon pobede, nije bilo ni mahanja publici, samo je pokupio stvari iz torbe, izignorisao decu koja su tražila autogram i nekako otaljao intervju. Možda je takva ličnost, ali nije bilo u redu, pogotovo što je publika sve vreme bila na njegovoj strani.

Drugi meč na centralnom terenu igrali su Marsel Granoljers i Filipo Volandri. Bolje rangirani Granoljers je bio favorit, ali ne izraziti, pogotovo ako se uzme u obzir da je Volandri iskusan igrač, koji je u muškom tenisu šest godina duže od protivnika. Meč nije bio naročito dinamičan, Volandri je polako gradio poene i vodio meč samo u jednom pravcu, ka pobedi. Granoljers se koprcao, ali nije uspevao ništa konkretnije da uradi. Meni je u sećanju na ovaj meč više ostao iritantan zvuk Granoljersovog stenjanja od tenisa, da budem iskren. Španac je jedan od one grupe igrača, koji zvuk ispuste tek kada udare lopticu. Nije strašno kao Azarenka, ali dovoljno iritantno da neutralnu publiku ubedi da ne navijaju za vas. Na kraju, reakcija kakvu treba da ima pobednik meča. Videlo se da je Volandriju ova pobeda dosta značila, kako i ne bi, kada je ovo bio prvi plasman u ATP polufinale od februara 2008.

Još jedna doza kofeina je usledila, a pokazaće se da je taj potez bio više nego ključni u tom danu. Tipsarević protiv Devvarmana, drama u najavi. Indijac je veoma dobar defanzivac, ali su svi naravno želeli Jankovu pobedu. Tribine, koje su i u podnevnim časovima bile solidno popunjene, bile su još više popunjene tokom ovog meča, koji je, pretpostavljam, planski stavljen što kasnije. Janko je jako dobro ušao u meč. Prvih pet gemova bio je to vrhunski tenis. Devvarman tu negde počinje da se budi, a Jankov nivo malo opada, ali je i pored toga uspeo da sačuva brejk sa početka i uzme prvi set. Videlo se već u ranoj fazi drugog seta da neće biti ni malo lako ovo završiti u dva seta, ali se Janko držao do prvog ozbiljnijeg momenta. U osmom gemu sa par loših poteza dozvoljava brejk Devvarmanu, koji nakon toga bez problema uvodi meč u treći set. Sve je bilo otvoreno na početku tog trećeg seta, kao da smo gledali novi meč, koji se igra u jedan dobijeni set. Tipsarević je na početku brljavio na početku, ali pošto je uzeo prvi gem, diže nivo i kreće da igra mnogo bolje. Devvarman, sa druge strane, nije mnogo spuštao svoj nivo tenisa, pa je bilo izuzetno atraktivnog tenisa. Janko je uspeo da brejkne i na 5-3 je servirao za meč. Međutim, u tim trenucima bio je ogroman crni oblak nad kompleksom i već tada počela je da pada kiša, ni malo bezazlena, ali sudija ipak nije prekinuo meč. Da li pod žurbom ili ne, ali Janko je izbrljao i ostao bez brejka. Sudija i dalje nije prekidao meč, iako uslovi nisu bili ni za normalno navijanje, a kamo li za tenis. Ispostavilo se da je Jankovo brljanje bilo ništa u poređenju sa Devvarmanovim, koji je u tom gemu dosta izgrešio, što je Janko oberučke prihvatio, došao do meč lopti i iskoristio prvu priliku. Sve u svemu, odličan tenis i šlag na tortu tog dana.

Tu se završio i teniski deo dana, a pre nego što krenem kući, odlučio sam da prošetam još malo po kompleksu. Na bini koja se nalazi u centru bio je voditelj MTV-a Galeb, a najavljivao je karaoke zabavu u pauzi između dnevnih i noćnih mečeva. Ne mogu vam opisati koliko je sam se tu ismejao. Na početku su najhrabrije bile najmlađe posetiteljke, a prisutni su ih aplauzima pratili dok su pevale «Bad Romance», «Waka Waka», «The Climb». Hajlajt je bio i nastup Jankovih navijača, njih desetoro, koji su pevali «I Gotta Feeling». Sve u svemu, nikako ne propustiti ovakve manifestacije ubuduće.

Toliko od mene ovog puta. Nadam se da će me sledeće godine neko usvojiti i dati mi sobu u okviru kompleksa, jer bih komotno mogao da živim tamo tokom turnira.