Cross Court - sve o tenisu... drugačije

U ovom tekstu bih se osvrnuo na neke zanimljive detalje koje sam uhvatio juče. Naravno da ih je bilo i da ih uvek ima. Većinu sam dokumentovao slikama, ali ima i nekih koje nisam uspeo, tj nisam ni smeo.

Humanitarni fudbalski meč, koji je organizovan u cilju pomoći kući za decu obolelu od raka, organizovan je na terenu FK Dorćol, istom onom na kom su snimani delovi domaćeg "Montevidea". Ekipa ATP turnira, predvođena je Novakom Đokovićem, a u kojoj su bili u Tipsarević, Troicki, Zimonjić, Lajović, Nišikori, Devarman i prijatelji, kao što su novinar CNNa Pedro i komentator Sport kluba Bane. Sa druge strane ekipa Zvezda predvođena Savom Miloševićem, a u kojoj su bili i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, Bata Mirković, Dragan Ćirić, Andrej Kulundžić, Milan Kalinić.

Cilj da se sakupi novac na jedan ovako zabavan način je zaista sjajna ideja i moram priznati da samo se lepo ismejali. Odziv ljudi je bio iznad očekivanog, pa su se male tribine FK Dorćol brzo popunile. Ceo teren sa tribinama podseća na one seoske terene, a hit je bio i prelazak preko nekog žbunja i pruge da bi se dotle stiglo. U meču se, naravno, nije znalo ko pije, a ko plaća. Zvezda cele priče za mene je sportski komentator RTSa Aca Stojanović. Pa odakle da počnem.

On je radio komentarisanje meča i pri tom zasmejao i publiku i igrače. Prvi na meti je bio Savo Milošević, koji je, očigledno, veče pre u emisiji kod Ivana Ivanovića rekao da nemamo dobre komentatore. Komentarišući mlake, nikakve, užasne poteze Miloševića tokom meča, obavezno je dodavao da je to čovek koji je rekao da nemamo dobre komentatore. Kako zaobići, a ne našaliti se i na račun visine Milana Kalinića, koji je bio golman, a dobro je izogovarao i novinara CNNa, Pedra Pinta, koji i nije mogao da razume šta priča, ali je bilo zabavno u svakom slučaju. Složiću se sa ocenom Milana Kalinića, koji je Aci na kraju rekao da, kada bi prenosi bili kao što je bio ovaj danas, onda i ne bi bilo tako loše stanje sa komentatorima.

Ministar Jeremić je, očigledno, bio figura interesovanja. Deset minuta od početka meča, a ministar je već izgledao kao da bi mogao da završi meč. Ponekada zaboravim da su političari ljudi, a Vuk je danas bio više kao dete, pogotovo kada je posle meča preskakao ogradu, kojoj je jedva dorastao. Od njegovih poteza, zapamtićemo jedno proklizavanje.

Regularni deo meča je završen nerešeno, pa su odlučili penali, posle kojih je simbolična pobeda pripala timu Zvezda. Cilj je ispunjen, novac sakupljen, publika zabavljena i zadovoljna. Što se mene tiče, pokrećem kampanju za legalizovanje Acinih free-style prenosa.

Najveće iznenađenje dana je, svakako, ispadanje 1. nosioca u kvalifikacijama, Tajvanca Lua, kog je pobedio Šveđanin Elesković sa 6-0 6-4. Lu se, po svemu sudeći, kasno prijavio za turnir i zbog toga morao da igra kvalifikacije, iako je 45. teniser na ATP listi, ali nastavio je lošu formu od početka ove sezone, u kojoj je ostvario samo tri pobede uz devet poraza. Taj meč smo propustili, jer zbog Novakovog treninga i nije mi ni najmanje žao, da budem iskren.

Na centralni teren smo stigli u trenutku kada je Nikola Milojević probudio nadu da bi mogao da se vrati u meč. Bilo je 2-6 0-3, a ulaz na tribine smo čekali u ona dva gema u kojima se Milojević vratio. Mlađi brat Marsela, Gerard Granoljers Pujol, nije bio ni u čemu iznad Milojevića, iako daleko iskusniji. Ono što sam uspeo da vidim bilo je dosta neiskustva. Možda zvuči kao floskula, ali zaista jeste. Sve je uspevalo da mu poremeti koncentraciju, a često je srljao u dugim razmenama, pa je meč presudio samo veći broj njegovih grešaka. No, ruku na srce, dao je sve od sebe u drugom setu i čak uspeo da spasi sedam meč lopti (ovo je po sećanju). Dobra škola u svakom slučaju, a njegovo vreme tek dolazi.

Drugi meč koji smo delimično gledali, igrali su Miljan Zekić i Marko Krunjola. Na humanitarni fudbalski meč smo otišli na 4-3 u prvom setu za srpskog tenisera uz prednost brejka, a kada smo se vratili bilo je 4-6 6-4 i 2-1. No, Zekićeva borba je tek počinjala. Njegova igra se zasniva na snažnim udarcima sa osnovne linije, prvenstveno jakim forhendom, ali igra onaj tip visokorizične igre koji se često ne isplati. Slično je igrao i protivnik, koji je, tokom većeg dela meča uspevao da umiksuje igru i da Zekića poremeti. U odnosu na meč pre toga, ovo je bio dosta atraktivniji meč. Zekić je uspeo da izvuče pobedu iako je u trećem setu gubio sa 5-3. Dva gema koja su ga dovla do tog rezultata bila su dva najgora gema koja je odigrao u meču, pa gore od toga i nije moglo. Biće ipak da su Zekićeva želja, koja je bila neupitna tokom celog meča, uz kombinaciju sa publikom koja je zdušno stajala iza njega uspeli da ga podignu dovoljno da prođe dalje. Veliki osmeh na kraju i veliko olakšanje.

Za razliku od Zekića, Nikola Ćirić je na teren izašao bez ikakvih vidljivih emocija. Ovo je bio prvi put da gledam Ćirića, pa ne znam da li je i inače takav u toku mečeva, ali od početka do kraja nije promenio izraz lica. Način na koji je ušao u meč bio je obeshrabrujući, bez ideje i sa velikim brojem grešaka. Lopte su letele svuda, samo ne tamo gde treba da idu, pa je protivnik bez većih poteškoća uzeo prvi set sa 6-2. Mali uspon u igri dao je rezultate već početkom drugog seta, u kom Ćirić pravi brejk i vodi sa 2-0. Od tog trenutka, proradio je i servis, koji će do kraja meča biti glavni činilac na strani srpskog tenisera. Nivo tokom drugog seta, a i u trećem nije bio na zavidnom nivou, ali upornost se isplatila. I Ćirić se izvlačio iz odlučujućeg seta, u kom je gubio sa 1-4, pa je na kraju uspeo da izvuče stvari u tajbrejku. Dominantan utisak sa ovog meča je, svakako, servis Ćirića i utisak da on može mnogo bolje od pokazanog.

Na teren je izašao sa povezima ispod oba kolena, pa je moguće da je neraspoloženje uzrokovano nekom povredom, koja je eventualno bila i kočnica u igri, ali vidljivih problema u toku samog meča nisam primetio. Ni aplauz publike, koje je bilo u finom broju, nije izvukao bilo kakvu reakciju. Pokupio je stvari i mahnuo na izlasku sa terena. Neka sve bude u redu, a manjak radosti ćemo lako oprostiti.

Poslednji meč dana igrao je Dušan Vemić protiv 2. nosioca Ilhana iz Turske, ali taj meč nažalost nisam mogao da pratim, pošto sam bio primoran da krenem kući, jer sam se smrzao. Da, toliko banalno, ali pola sedam uveće i košava sa Dunava su bili brrrrrr.

Ovo je prvi tekst kojim pokrivam zanimljivosti sa prvog kvalifikacionog dana Serbia opena 2011. Pošto ima mnogo materijala, rešio sam da to podelim u više tekstova. Galeriju možeze pogledati OVDE.

Veče pre nego što sam se zaputio na turnir, saznao sam da će naši momci trenirati ujutru, prvo Viktor i Janko u 9, a Nole u 11h, pa sam malo premišljao i ipak odlučio da odem i odgledam treninge. Bez problema sam stigao na kompleks, a momci su već bili vredni.

Bila je to forma treninga u vidu meča, mada iskreno da vam kažem nisam siguran da su i oni znali po kojim pravilima igraju. Viktor je servirao u prva dva gema (znam da su dva gema jer su menjali strane), niko nije ni pratio rezultat, a onda je Janko u jednom trenutku rekao i "Ne igramo sad na gemove". Nisam se ni trudio previše da obraćam pažnju na rezultat. Troicki je bio izuzetno nezadovoljan igrom. Par zvučnih i sočnih psovki nije pomoglo, pa je na kraju izlomio reket i poklonio ga Janku. Osim te nervoze zbog igre, nije bio generalno neraspoložen. Što se tiče Janka, solidno se držao, ali je ipak Viktor promašivao sve što se promašiti može. Nadam se da je to samo bilo loše jutro. Na pola treninga je stigao i Zimonjić, koji se propisno izgrlio sa momcima.

Kao što je i najavio na zvaničnom tviter nalogu, oko 11 se pojavio Nole na terenu broj 8, a masa ljudi se ni od kuda stvorila oko terena. Nole je stigao praćen svojom svitom, doduše bez Vajde, a onda je palo neizbežno grljenje po principu svako sa svakim. Kada su se momci lepo ispričali, krenulo je zagrevanje, a zatim je krenulo loptanje. Partner na treningu bio mu je Dušan Lajović, koji je dobio specijalnu pozivnicu za ovogodišnji turnir. Trening nikako ne može da bude neka smernica, ali činilo se da je Nole malo zarđao, bar tokom ovog treninga. Prvi deo je bio lakši, a od sredine su krenuli da tuku po lopticu toliko jako da je bilo teško pratiti levo desno. Svaka čast i Duletu, koji je uspevao da izdrži strašan tempo.

Interesantan trenutak tokom Novakovog treninga bilo je kada je dao rekete na španovanje selektoru Obradoviću, kog smo iznenada primetili na terenu, i rekao mu "Neka budu gotovi do 4:35". Da li se šalio ili je stvarno bio ozbiljan, ostaće misterija. Inače, čini mi se da je sad još mršaviji nego prošle godine. Viktor, Janko i Miljan su prema njemu ogromni. Neverovatno kako takav "žgolja" igra takav tenis. Kratko je na terenu bio i srednji Đoković, Marko, koji i dalje ima ruku u gipsu.

Nešto pre 12h na terenu su se pojavili i Fernando Gonzales, kojem će ovo biti prvi turnir posle duže pauze zbog povrede, i Indijac Devarman, kom se Beograd očigledno veoma svideo, uprkos porazu u Dejvis kupu početkom godine. Sa "Grande Gonzo" Novak je pozdravio Čileanca. Potom su se upustili u razgovor iz kog sam uspeo da razumem da pričaju o povredi Gonzalesa. Nole se prilično interesovao za to, pa je detaljno zapitkivao šta i kako, a usput mislim da je Gonzu objašnjavao i kakve je on probleme imao sa kolenom u poslednje vreme.

Tu se završila tura sa treninzima. Posle tri sata na nogama, Goranče, Mita i ja smo konsenzusom zaključili da moramo da sednemo što pre, pa smo se zaputili ka centralnom terenu da spojimo potrebu i uživanciju. O tome u nastavku.

Da, ja stvarno nisam napisao ništa o Fed kupu u Slovačkoj. I sam sam iznenađen. Valjda sam toliko otrnuo ta dva dana da mi nije bilo ni na kraj pameti. Što rekoh  na tviteru, ošamariću se sam, ne brinite. Elem, prošlo je već toliko da mi je bez veze išta da pišem, ali da ne bude na nije bilo ništa, evo jednog melema srca moga:

Jelena Janković je izgubila polufinalni meč u Čarlstonu od Karoline Voznijacki, prve teniserke sveta. Ne zvuči strašno, zar ne? U krajnjem slučaju i nije strašno, ali živimo u momentu i posmatrajmo izolovano samo ovaj meč, a ne perspektivu.

Najbolja srpska teniserka je počela turnir veoma dobro i do polufinala izgubila samo 11 gemova u tri meča. Bilo je dosta razloga za optimizam pred meč sa Dankinjom, pogotovo kada se uzme u obzir da je njena forma na ovom turniru bila klimava. Ipak, na kraju se nije završilo tako optimistično. Meni je lično bilo jako teško da gledam meč. Generalno, bio je to ok meč, sa dosta dugih razmena, odličnih poena itd. Međutim, ono što je bilo mučno je gledati koliko Jelena nije mogla da naudi Karolini. Zaista, Jelena je besomučno gađala iz sve snage forhende i bekende, ali je protivnica uvek bila na lopti i vraćala nazad, a svaki naredni napad bio je korak bliže autu. Veliki deo takvih poena i veliki broj Jeleninih grešaka.

Nije to problem samo od danas. Igračice kao što je Voznijacki su dobra stvar jer obično demaskiraju slabosti protivnica. Ako izuzmemo Jeleninu formu ove sezone, čini mi se da je ona uvek imala problem da završi poen sa teniserkama koje su dobre u defanzivi. Dakle, to nije novost. Njena namera je bila jasna, da ne dozvoli protivnici da kontroliše poene, već da ona uvek povuče okidač. Ovog puta, nažalost, nije išlo.

Vredna pomena je i igra na mreži. Ma koliko da je unapredila taj segment igre, na kom, bez sumnje, treba da nastavi da radi, danas je tajming bio užasan. Osim onih par promašenih zicera na mreži i poena u kojima je bila na mreži pa je posle bežala iza, do onih u kojima je u veoma bitnim trenucima izlazila na mrežu. Šta bolje ilustruke to od poslednjeg poena prvog seta i poslednjeg poena drugog seta, odnosno meča.

Ovaj meč bi najbolje bilo dobro zakopati u pamćenju i okrenuti se napred, jer je to jedini logičan korak. Koliko će sezona na šljaci i uopšte nastavak sezone biti uspešan zavisi isključivo od Jelene, a mi, mi i dalje možemo da mlatimo praznu slamu. Ali dobro... i to ponekad pomaže, bar da se oslobodimo misli.

Verovatno ste navikli na moju ažurnost, pa ću sada pokušati da sažmem neke misli u jedan blog. Počinjem, naravno, sa Novakom. Đoković je u Majamiju osvojio četvrtu titulu ove sezone i na šljaku stigao neporažen ove sezone. Posle Indijan Velsa smo mu svi dali oduška i rekli kako bude u Majamiju, neka bude, nećemo preterivati u navijačkim apetitima, ponekada zaboravljajući da igrača mnogo više od apetita navijača vodi sopstveni apetit. Kako i sam Vajda kaže, čovek se pronašao i nadam se da ta nađenost potrajati još dugo.

Finale Majamija bilo je priča za sebe. Mnogi taj meč nazivaju najboljim mečom ove sezone, a i ja ću biti jedan od njih. Za razliku od finala dve nedelje ranije, u Indijan Velsu, gde je Novak uspeo da ostane fokusiran i kazni Rafine greške, u Majamiju smo videli drugu priču, prosto i jednostavno, Novak je pobedio Nadala. Snažnom, pouzdanom i silovitom igrom. Bilo je sjajno videti da je uspeo da zadrži fokusiranost i posle šljampavog početka i izgubljenog prvog seta, a naročito u završnici meča, kada je u dva gema servirao za ostanak u meču, i tajbrejk, koji je priča za sebe.

Sada dolazi sezona na šljaci, moja najmanje omiljena. Mislim da bi to bio najispravniji izraz za odnos koji imam prema njoj. Tu je već godinama suvereni vladar Nadal, i biće favort na svakom turniru, bez obzira na Novakov uspeh tokom ove godine. Možda biram očigledno, ali gledajući na proteklih par sezona na šljaci, jasno je da Nadal formu tempira upravo za taj period godine. Đokovićeva igra na šljaci nije ništa lošija nego na betonu i imamo razloga da verujemo da će ove godine biti bolja od one u 2009. godini. Biće dobrog tenisa, to je sigurno.

Što se tiče Novakovog pohoda na prvo mesto ATP liste, biće to uzbudljiva avantura, pošto je njegova najveća šansa upravo na šljaci. Rafa brani 5000 poena do Vimbldona, a Novak 945. Dobra igra Đokovića i eventualni kiks Rafe na nekom od turnira, mogli bi da dovedu Novaka na prvo mesto, ali ne bih se ovim stvarima još uvek bavio, pošto je trenutna udaljenost između njih 3170 poena.

Mnogo se priča i o Federerovom padu. Stvar je prilično komplikovana u datim okolnostima. Imamo dva pristupa problemu, da li je Federerova igra pala ili je Novak tako dobro igrao ove sezone, budući da su Federerova tri od četiri poraza došla upravo od srpskog tenisera. Biće da je malo od oba. Ako se setimo načina na koji je završio prošlu sezonu i igara koje je pružao, nije to isti Federer, a opet, Novakova taktika protiv Federera je da gađa slabost i da izvuče najbolje, pošto je teško da može da ga nadjača. Iako je pao na 3. mesto, Švajcarac je i dalje faktor i nikada ga ne treba potceniti. Možda će ga se sada neki igrači manje plašiti, ali osim Rafe i Novaka, ne verujem da iko može ozbiljnije da ga ugrozi. Sa igračke strane, ono što meni upada u oči je nestrpljivost i preterana agresivnost.

Kod dama je bio pravi krkljanac. Od naših devojaka, Jelena i Ana su imale solidnu nedelju, a njihovi navijači su morali da se pate sa teškim porazima. Jelena je stigla do četvrtfinala bez većih problema i izgledalo je kao da će bez problema otići i korak dalje, ali ju je tu zaustavila Andrea Petković, koja je rundu ranije dobila Karolin Voznijacki. Jelena je dobila prvi set, koji se nastavio nakon kiše, a nemačka teniserka srpskog porekla je bolje iskoristila pauzu i uspela da uzme drugi set i preokrene prednost Jankovićeve od 4-2 u trećem setu. Ana je, manje više, bez problema došla do osmine finala, gde je protiv Kim Klajsters propustila izuzetnu šansu za pobedu, propustivši vođstvo od 5-1 u trećem setu i pet meč lopti. Nakon toga je otkazala i ulečešće u Marbelji, navodno zbog povrede fizičke prirode, ali meni se više čini da ona sada leči emotivnu povredu. Bojana Jovanovski je zaokružila nezadovoljavajući (ne polazim od svoje procene, verujem i da njen kamp isto misli) nastup na betonu u prvoj polovini godine, ispadanjem od Niolesku u 1. kolu.

Titulu je uzela Viktorija Azarenka, koja je, bukavlno, ni od kuda izmilela i vezala pobede protiv Klajsters, Zvonareve i Šarapove u finalu. To je druga titula za Beloruskinju u Majamiju, koja ju je dovela do 6. mesta WTA liste. Za Šarapovu bismo mogli da kažemo da je imala više sreće sa žrebom nego sa dobrim igrama, pošto je jedina top10 igračica na njenom putu do finala bila Samanta Stosur u 3. kolu. Mada, opet, ne bi bilo u potpunosti fer prema njoj pošto znamo da je u poslednjih par godina gubila od svakakvih. Biće ipak da se igra najpoznatije ruske teniserke najzad sastavlja.

Ovim bih zaokružio priču o onome što sam propustio, a o čemu sam želeo malo da prozborim. Pred nama je devet nedelja turnira na šljaci, a prava uzbuđenja nas čekaju već naredne nedelje, kada momci stižu u Monte Karlo, a dame već sada igraju jak turnir u Čarlstonu, posle koga sledi i jak premijer turnir u Štutgartu, a prava žurka će biti u Madridu krajem meseca.