Cross Court - sve o tenisu... drugačije

Sve sam lepo isplanirao, nađem se sa drugarima oko osam uveče, znači neću doći kući do 23h bar, taman lepo propustim meč i poštedim živce, ali ne lezi vraže, drugari pomere, pa smo se videli ranije i stigao sam kući taman da gledam meč. Ako se pitate zbog čega ovolika drama, morate znati da sam a) ja veliki živac i pod b) bilo mi je muka da gledam Novaka kako gubi od Rafe. No, kad sam već bio u prilici, morao sam da gledam, iz ove perspektive, na sreću.

Počelo je onako kako niko od nas nije želeo. Rafa jako dobro, a Novak neprepoznatljivo loše. Nije prošlo ni četiri gema, a već sam pomislio «Ušao mu je (u glavu)». To je situacija koja je veoma nezgodna, jer kada god bi se to dogodilo, Novak bi, iako bi se u nekom momentu probudio, izgubio meč na najsrceparajući mogući način. Verujem da su se svi tokom prvog seta pitali šta je sa onim Novakom kog smo gledali tokom cele nedelje. Riterna nije bilo nigde, a tokom relija, previše ležernosti i kratkih loptica. I malo po malo, Novak je počeo da pokazuje frustracije, zamahuje kao da će da polomi reket, vrišti u nekom zabačenom kutku iza linijskih sudija i slično. Čisto da ne bude sve o Noletu i Rafi, već malo i o meni, palo mi je na pamet, pa sam tokom poslednjeg gema prvog seta izmerio pritisak – 191/120. Onda me je zabolela glava, a pošto sam popio brufenčić ohladila se i glava i pritisak. Mada ne zna koliko je tu odradio brufenčić, a koliko moje mirenje sa sudbinom – izgubiće ovo.

Čekajući neizbežno, dogodilo se nešto nepredviđeno. Rafa je u drugom setu počeo mnogo lošije da servira, ali se u prvoj polovini izvlačio zahvaljujući Novakovom riternu, koji nije ličio ni na šta. Međutim, nešto je kliknulo i ti riterni su postajali oštriji, dublji i Rafa se našao u problemima. Novak je, evidentno, bio bolji u tom drugom setu, ali nikako nije uspevao da se odlepi. Napravio je brejk, pa je Rafa vratio, pa je napravio novi i servirao za set. Tada je usledio, možda i odlučujući gem meča. Šest set lopti mu je bilo potrebno da uzme set, a kada je uspeo, bez ikakve reakcije prošetao je do klupe. Da li je čuvao energiju, nije mogao da veruje da je uspeo ili iz pristojnosti prema Nadalu? Ma koga je uopšte bilo briga.

Treći set bio je, u jednu ruku, formalnost. Novakova igra je išla samo nabolje, a Rafa je počeo da greši, da greši i da greši. Toliko je bilo netipičnih njegovih grešaka da se čovek prosto zapita je li ovo isti meč kao onaj od pre sat vremena. Jeste bio, ali sa izmenjenim ulogama. Nole je bio na svakoj lopti u svakom trenutku, a Rafa bez ideje šta radi. I tako je ostalo do kraja, iako sa Rafom nikada ne znate na čemu ste. Tek sam na one tri meč lopte odahnuo, a Novak nije gubio vreme, pa je već prvu iskoristio. I da, onaj osećaj kad ne možete da verujete da se nešto dogodilo. Kada bi trebalo da ste presrećni, ali umesto toga zverate kao da ste u nekoj paralelnoj dimenziji.

Šta ovo znači Novaku? Po onom kriku iz doba Jure, videli ste šta mu znači. Znači mu sve. Ovo je prvi put u karijeri da je uspeo da dobije Rafu u finalu, prvi put da ga dobije nakon izgubljenog seta i prvi put da ga pobedi nakon što je dobio Federera. Osamnaesta pobeda ove sezone, bez poraza, dvadeseta u nizu, prvi igrač u istoriji tenisa koji je do Majamija ostao neporažen, šesti masters u karijeri, drugi na Indijan Velsu, 21. titula u karijeri. Teniski bogovi su nam se najzad smilovali.

Ja sad odoh da igram sitivil i da ne verujem i dalje. Možda mi dođe do mozga tokom dana, ako uspe da se probije kroz planiranje koga da zaposlim u policiji i kako da nabavim još energije.