Cross Court - sve o tenisu... drugačije

JJ je sa velikom dozom samopouzdanja ušla u meč osmine finala turnira u Majamiju, pošto je protiv današnje protivnice dobila sve mečeve u karijeri. Ipak, bilo je i onih koji su od meča očekivali dosta neizvesniju borbu. Od njihovog pročlog susreta je prošlo skoro godinu dana. U osmini finala u Madridu prošle godine, Jelena je slavila sa ubedljivih 6-2 6-0, ali ovo je druga priča. Ne samo da je dosta vremena prošlo od tada, već je i Jelenina forma za par nijansi slabija ili, ako ništa, pod znakom pitanja. Medina je, sa druge strane, dobro počela Majami, gde je u prethodna dva kola impresivno savladala Per i Vesninu. Toliko, da je zvanični sajt WTA govorio o nekom vaskrsu ili kako god.

Pretpostavljam da bez zdrave doze optimizma i ne treba da se bavite tenisom, ali objentivno gledano, nije imala mnogo razloga da bude toliko sigurna. Tako je i izgledala na terenu. Ne bih se bavio strukturom rezultata u toku meča, jer pobeda od 6-1 6-3 govori sasvim dovoljno. Rezultat često ume da prevari, ali ovog puta govori sve. Jelena je, prosto, bila bolja u svakom segmentu igre. Pokušavala je više da izlazi na mrežu, inovacija koju pokušava da implementira u svoju igru već duži period. Neki izlazci su bili naivni i bespotrebni, ali je ipak većina završena impresivno. Da dosta napreduje u tom segmentu govori poen u kom je izašla napred, odigrala loš poluvolej, ali nije, kako to inače radi, krenula nazad, već je prišla mreži i divno sasekla pasing protivnice.

Ono što je oduvek bilo ključno u njenoj igri je balans između defanzive i ofanzive i tajming. To je danas držala potpuno pod kontrolom. Vodila je glavnu reč na terenu i dubokim forhendima i bekendima onemogućavala protivnicu da nametne svoj ritam. Umesto da bude šetana, Jelena je svoju protivnicu šetala, a Medina, iako je pokazala da ume dobro da igra iz defanzive, nije ipak dorasla izazovu. Bilo je, ne kažem, i nekih loših i užurbanih poteza, ali su, u kompletnom utisku, potpuno nebitni. Uostalom, kome prođe meč bez par takvih poteza.

Interesantna je bila i komunikacija sa trenerom, Pavelom, koga je pozvala na teren pošto je uzela prvi set sa ubedljivih 6-1. Čudna situacija, da igračica koja ubedljivo dobije set zove trenera na teren. No, kad već postoji, zašto i ne iskoristiti. Tokom turnira u Indijan Velsu smo dobijali informacije da je Jelena tokom mečeva odmah izlazila na teren gde je trenirala ili vodila žučne rasprave sa trenerom. To govori o njenom fokusu i posvećenosti, ali nam i daje uvid u razlog zbog kog ga je zvala na teren u toku meča. Verovatno je da će tokom meča porazgovarati o dobrim i lošim stranama, ali je produktivno i razmišljati o tome i tokom meča, kada su zapažanja svežija.

Jeleni će ovo biti četvrto četvrtfinale ove sezone, za samo mesec i po, a 16. pobeda. Nakon ispadanja Voznijacki, od nemačke teniserke srpskog porekla, Andree Petković, Jelena je veliki favorit za ulazak u polufinale. Naravno, samopouzdanje Petkovićeve će biti na visokom nivou, pa je ne treba potceniti, a pogotovo će biti nezgodno što se do sada nisu sastajale. Međutim, ako je suditi po onome što smo danas videti, Jelena je favorit, bez sumnje.

Sve sam lepo isplanirao, nađem se sa drugarima oko osam uveče, znači neću doći kući do 23h bar, taman lepo propustim meč i poštedim živce, ali ne lezi vraže, drugari pomere, pa smo se videli ranije i stigao sam kući taman da gledam meč. Ako se pitate zbog čega ovolika drama, morate znati da sam a) ja veliki živac i pod b) bilo mi je muka da gledam Novaka kako gubi od Rafe. No, kad sam već bio u prilici, morao sam da gledam, iz ove perspektive, na sreću.

Počelo je onako kako niko od nas nije želeo. Rafa jako dobro, a Novak neprepoznatljivo loše. Nije prošlo ni četiri gema, a već sam pomislio «Ušao mu je (u glavu)». To je situacija koja je veoma nezgodna, jer kada god bi se to dogodilo, Novak bi, iako bi se u nekom momentu probudio, izgubio meč na najsrceparajući mogući način. Verujem da su se svi tokom prvog seta pitali šta je sa onim Novakom kog smo gledali tokom cele nedelje. Riterna nije bilo nigde, a tokom relija, previše ležernosti i kratkih loptica. I malo po malo, Novak je počeo da pokazuje frustracije, zamahuje kao da će da polomi reket, vrišti u nekom zabačenom kutku iza linijskih sudija i slično. Čisto da ne bude sve o Noletu i Rafi, već malo i o meni, palo mi je na pamet, pa sam tokom poslednjeg gema prvog seta izmerio pritisak – 191/120. Onda me je zabolela glava, a pošto sam popio brufenčić ohladila se i glava i pritisak. Mada ne zna koliko je tu odradio brufenčić, a koliko moje mirenje sa sudbinom – izgubiće ovo.

Čekajući neizbežno, dogodilo se nešto nepredviđeno. Rafa je u drugom setu počeo mnogo lošije da servira, ali se u prvoj polovini izvlačio zahvaljujući Novakovom riternu, koji nije ličio ni na šta. Međutim, nešto je kliknulo i ti riterni su postajali oštriji, dublji i Rafa se našao u problemima. Novak je, evidentno, bio bolji u tom drugom setu, ali nikako nije uspevao da se odlepi. Napravio je brejk, pa je Rafa vratio, pa je napravio novi i servirao za set. Tada je usledio, možda i odlučujući gem meča. Šest set lopti mu je bilo potrebno da uzme set, a kada je uspeo, bez ikakve reakcije prošetao je do klupe. Da li je čuvao energiju, nije mogao da veruje da je uspeo ili iz pristojnosti prema Nadalu? Ma koga je uopšte bilo briga.

Treći set bio je, u jednu ruku, formalnost. Novakova igra je išla samo nabolje, a Rafa je počeo da greši, da greši i da greši. Toliko je bilo netipičnih njegovih grešaka da se čovek prosto zapita je li ovo isti meč kao onaj od pre sat vremena. Jeste bio, ali sa izmenjenim ulogama. Nole je bio na svakoj lopti u svakom trenutku, a Rafa bez ideje šta radi. I tako je ostalo do kraja, iako sa Rafom nikada ne znate na čemu ste. Tek sam na one tri meč lopte odahnuo, a Novak nije gubio vreme, pa je već prvu iskoristio. I da, onaj osećaj kad ne možete da verujete da se nešto dogodilo. Kada bi trebalo da ste presrećni, ali umesto toga zverate kao da ste u nekoj paralelnoj dimenziji.

Šta ovo znači Novaku? Po onom kriku iz doba Jure, videli ste šta mu znači. Znači mu sve. Ovo je prvi put u karijeri da je uspeo da dobije Rafu u finalu, prvi put da ga dobije nakon izgubljenog seta i prvi put da ga pobedi nakon što je dobio Federera. Osamnaesta pobeda ove sezone, bez poraza, dvadeseta u nizu, prvi igrač u istoriji tenisa koji je do Majamija ostao neporažen, šesti masters u karijeri, drugi na Indijan Velsu, 21. titula u karijeri. Teniski bogovi su nam se najzad smilovali.

Ja sad odoh da igram sitivil i da ne verujem i dalje. Možda mi dođe do mozga tokom dana, ako uspe da se probije kroz planiranje koga da zaposlim u policiji i kako da nabavim još energije.

Finale Indijan Velsa 2007. godine nagovestilo je Novakov proboj među najbolje igrače sveta, i od tada, njegov put beleži samo uspone. Pre tačno četiri godine, Đoković je igrao svoje prvo masters finale i to protiv španskog tenisera Rafaela Nadala. Reprizu ćemo gledati i ove godine, pošto su Novak i Rafa izborili plasman u finale.

Prvi su na terenu bili Nadal i Del Potro. U najavi veoma interesantan meč, ali, da se ne lažemo, zna se ko je bio favorit. Budući da je Del Potro na turnir došao sa osvojenom titulom, mnogi su priželjkivali Del Potra u punoj formi, onog koji je Nadala u 2009. godini tukao tri puta za redom i osvojio US open. Međutim, štošta se promenilo od te 2009. koja sada izgleda kao pluskvamperfekat. Za početak, Rafa je, iako mu je ovo prvi zvaničan turnir od povrede, u mnogo boljoj formi, a Del Potro je, i pored titule u Delrej Biču, bio odsutan previše da bi mogao da ugrozi Rafu.

No, nije bilo sve tako lako za Španca. Loše je ušao u meč i Del Potro je imao velikih 4-1, ali Rafa ko Rafa, uspeo je da se vrati i da veže pet gemova za redom za prvi set. Drugi set je, manje više, bio čista formalnost, a od kada je Rafa podigao igru na viši nivo, Argentinac nije mogao nikako ozbiljnije da ga ugrozi. Ni servisom, a broj onih prepoznatljivih forhenda Del Potra možemo nabrojati na prste jedne ruke. Sve u svemu, zaslužena pobeda Nadala, kojem je ovo najbolji rezultat ove sezone, i treće finale u karijeri na Indijan Velsu.

Za kraj programa u singlu, prava poslastica, treći susret Đokovića i Federera u isto toliko meseci. Budući da je Novak dobio poslednja dva, mnogi su ga pre meča proglasili za izrazitog favorita, ali u mojim očima ne znam da li će Novak ikada moći da bude tako izraziti favorit tj dobro bih zastao i razmislio pre nego što bih ga označio tako. No, bilo je razloga za to. Srpski teniser je ove sezone neporažen, a ovo mu je 17. pobeda (20. ako računamo Hopman kup).

Početak meča bio je izjednačen, ali se Novak odlepio u petom gemu kada je napravio brejk. Kako je set odmicao, ređale su se majstorije sa obe strane, ali je u svim bitnijim momentima Novak bio ispred protivnika. Najsvetliji momenat je treći poen poslednjeg gema u prvom setu, koji se ne može opisati rečima, a nakon koga je Novak ponovo oduzeo servis protivniku i time završio set.

Federerova filozofija se nije promenila. Napadati non stop i iz svih mogućih situacija. U prvom setu Đoković ga je dobro držao iza osnovne linije, koja baš i nije zona u kojoj se oseća najprijatnije, ali su se stvari u drugom setu promenile. Pad u Novakovoj igri i drastično smanjenje grešaka kod Švajcarca presudili su set, koji je pripao Federeru na isti način kao i Đokoviću prvi, uz dva brejka.

Ako smo do sada sumnjali u mnoge analitičare koji su govorili o Federerovom strpljenju i pogrešnom pristupu u mečevima sa Novakom, treći set je onda apsolutno pokazao da su u pravu. Svaka čast Novaku, koji se popravio u svim segmentima u odnosu na drugi set, ali je Rodžerovo silovanje bilo očigledno. Onaj poen koji je Višković (komentator Sport kluba) pominjao kao ključni, apsolutno je to sumirao. Servis Federera 2-2 *40-30, odličan servis i rutinski forhend prejak i iza osnovne linije. Novak je nakon toga osvojio osam poena za redom i umesto 3-2 u svoju korist, Federer se našao u deficitu 2-4. Do kraja je bilo batrganja, ali Novak nije dozvolio da se bilo šta iskomplikuje. Novi brejk, malo muke u gemu u kom je servirao za meč i kraj.

Ne želim da ispadne da pričam previše o Federerovom padu, ali mislim da ovo mora da se pomene. Što se tiče Novaka, tri seta i tri izdanja. Ono što smo videli od njega u prvom setu bila je prava majstorija i tu nema šta da se zameri, Novak je u svakom trenutku bio ispred Federera u svemu. U drugom setu smo se podsetili onog Novaka od prošle godine, nervoznog i nestrpljivog, dok je u trećem setu bio negde između, teško je proceniti, ali u psihičkom smislu bio je stena u odnosu na protivnika. I to je ono zbog čega je neporažen ove godine.

Sutra od 21h po našem vremenu, čeka nas finale dvojice, od ponedeljka, najboljih tenisera sveta. Biće ovo njihov 24. susret, u kojima Nadal ima 16-7. Zanimljivo je i da Španac ima 5-0 u finalima protiv Đokovića, ali i da Novak ima 7-5 u duelima na betonu. Sve karte su otkrivene, a sva pravila koja bi mogla da važe, neće važiti. Svi scenariji su mogući, mada ne očekujem da bi Nadal u dva laka seta mogao da dobije. Sve ostalo je moguće. Novak trenutno, bez dileme, igra bolji tenis, ali odlučujuća bitka će se, kao i danas, voditi u glavi, a ne na terenu.

Pobeda nad Gaskeom donela je Novaku plasman u polufinale na turniru u Indijan Velsu. I ponovo 6-0 6-1. Otprilike. Novak je prethodna dva meča dobio tim rezultatom, a te brojke su se vrtele i u ovom meču. Zvanični rezultat je 6-2 6-4, ali je dvostruki šampion Australijan opena u oba seta bio u zaostatku.

Organizatori turnira "Serbia Open" su objavili spisak igrača, koji će ove godine nastupati na turniru kategorije ATP250 od 25. aprila do 1. maja na terenima teniskog kompleksa "Milan Gale Muškatirović" na Dorćolu. 

Čini mi se da je ove godine spisak najbolji. Deset igrača iz top50 će biti u glavnom žrebu, a pored Novaka, Viktora i Janka, nastupiće i prošlogodišnji finalista Džon Izner, Huan Monako, Felisijano Lopez, Albert Montanjes, Andreas Sepi, Kei Nišikori, a prva specijalna pozivnica otišla je u ruke čileanskom teniseru Fernandu Gonzalesu, koji će igrati prvi meč nakon prošlogodišnjeg US opena igrati upravo u srpskoj prestonici. 

Dvadesetosam igrača će imati priliku da uđe u glavni žreb, devetnaest će ući direktno u glavni žreb, četiri kvalifikanta će dobiti priliku da igraju u glavnom žrebu, tri igrača će dobiti specijalne pozivnice (WC, jedna je već data Gonzalesu), a dvojica specijalni izuzetak (SE), koji se, u krajnjem slučaju, može iskoristiti i kao WC. Interesantno je da prošlogodišnji šampion, Sem Kveri, neće biti tu ove godine da brani trofej, iako će njegov sunarodnik i dobar prijatelj, Džon Izner, doći da brani finale. 

Ulaz će tokom kvalifikacija, 23. i 24. aprila biti slobodan, dok će u prva dva kola i četvrtfinalu cena dnevnih ulaznica biti 900 dinara, a noćnih 1.300. Ulaz na polufinale je 2.200 dinara, a za finala 3.300. Možete uzeti i komplet ulaznica za sve dane, koji iznosi tričavih 13.200 dinara.

Šta da Vam kažem? Vidimo se tamo. (sada jedna trula fora:) A ako se ne vidimo, upalite svetlo. 

Mislim da su devojke lepo objasnile situaciju. Da li je sve tako jednostavno? Ne verujem, ali kako reče jedna pametna devojka "Baš me briga i ako lažu, samo neka se ne blamiraju." 

Povratak Ane Ivanović počeo je prošle godine u Rimu, pa je zamrznut do Sinsinatija, a nakon što je 2010. godinu završila sa dve titule, bilo je prilično izvesno da bi nova godina mogla da nadoknadi sve ono što je u vakuumu ispušteno. Međutim, nepredvidljivost tenisa nikada ne treba podceniti. Početak sezone je Ani doneo povredu i do Indijan Velsa samo dve pobede na tri turnira i gomilu novih nedoumica oko njenog povratka u sam vrh. 

Kockice su se, po svemu sudeći sklopile u Indijan Velsu, gde je Ana do četvrtfinala odigrala tri jako kvalitetna meča i nagovestila da nema nameru da ponovo padne. Međutim, biće da je njeno stanje odlično sumirano u meču protiv Bartoli u četvrtfinalu. Ta pobeda mogla da je dovede na čak 12. mesto WTA liste (posle poraza će biti 19. ili 20.), što bi bio jedan veliki korak napred, ali je ispustila tu priliku. Takva je bila i igra. Na momente sjajna, ali je na kraju opšti utisak bio da je to igra u skladu sa njenim rankingom.

Šta je bio problem ne verujem da i ona sama zna. To je i dokazala u konsultacijama sa trenerom, koga je više puta zvala na teren. Vidim da su mnogi digli frku zbog ponašanja Bartoli na terenu, ali ma koliko da je njeno ponašanje bilo neprimereno, definitivno ne verujem da je to razlog onakvog Aninog izdanja. Ono što je Bartoli, bar u igračkom smislu, pokazala bila je dobra taktika - napadi na bekend. Anin bekend nikada nije bio za naročitu pohvalu, ali ne pamtim kada je njena nemoć kod dvoručnog udarca bila očiglednija. 

Forhend je, sa druge strane, bio fantastičan i većina ofanzive iz tog udarca donosila je odlične rezultate. Uz bekend, ponovo je ogoljena i slabost servisa, a ako mene pitate, od servisa je gora bila njena psiha u servis gemovima, naročito u drugom setu. Bilo je neverovatno gledati je u ritern gemovima i u servis gemovima. Dva potpuno različita izdanja u tako malom vremenskom razmaku, bila su neverovatna. 

Mogu da prihvatim argument da se psihički istrošila protiv Jelene, ali svi mi znamo da je Ana nije takav tip igračice i da je, ako ništa, takve pobede dižu. Problem je, sigurno, mnogo dublji od toga i dok se on ne reši, neće ni biti većeg napretka, kako u pogledu rezultata, tako i u pogledu plasmana na WTA listi. Za početak bih želeo da se uozbilji i da unajmi stalnog trenera, ali u njenom slučaju mislim da tražim previše.

Nisam baš poznat po tome da u životu pravim najočiglednije izbore, da idem kuda i masa. Nekad sam veoma srećan zbog toga, a veoma često pomislim i ono «Bože, što me ovako krivog nasadi». U društvu u kome si ili sa njima ili njima, logično je da se isto prenese i na tenis, a gde je tlo pogodnije, nego u ženskom tenisu.

Šta je starije kokoška ili jaje? To je pitanje na kom bih ja sveo debatu o Ani i Jeleni, tj Jeleni i Ani, kako više volite. Tim čudnim slučajem, ja kada sam krenuo da pratim tenis, nisam pravio razliku između njih dve. Naše su, svaka je na svoj način bila interesantna, iako su nebo i zemlja i kao ličnosti, i kao igračice. Međutim, vrlo brzo sam spoznao da ne može oba. Mislim, može, ali ne može. Veoma često sam se osećao kao Don Kihot, a svaki meč između njih dve bio je mali cunami kod domaćih fanova tenisa. U početku sam ispravljao Drine, ili bar pokušavao, ali sam veoma brzo odustao, jer nisam ništa postizao, osim što sam džabe gubio glavu. Umesto toga, počeo sam da sanjam o danu kada će njih dve biti BFFs. Iako je meč bio tortura, završetak polufinala Rolan Garosa 2008. godine je, verovatno, najlepši trenutak međusobnog Janković-Ivanović, Ivanović-Janković odnosa. Prašina se slegla na dobre dve godine, ali se perje razletelo prošle godine u Madridu u čuvenom okršaju druge runde, gde je bilo svega.

Neki postupci su bili veoma razočaravajući u tom meču, ali sam se trudio da razumem obe strane i u tome sam uspeo. Oduvek sam razumeo da ljudi nisu savršeni, i nikada nisam idealizovao nekoga. Međutim, stvari su tada bile daleko ozbiljnije nego ikada pre, a čini mi se da će ta prašina Madrida još dugo leteti u njihovom međusobnom odnosu. Dva pola su se još više polarizovala, a fanovi na dve strane su, što bi rekao moj kolega, «skrenuli u patologiju». Stoga, jedva nisam čekao njihov novi duel. Iako je bilo više prilika, ovogodišnji Indijan Vels je doneo novi susret. Srećnim slučajem nisam bio u prilici da pratim meč, ali, nesrećnim, jesam da pratim komentare nakon njega. Nisam video ništa novo i neočekivano, ali sam definitivno zaključio da mi je dosadilo da budem mazohista, pa ću se potruditi da se dooobro zaokupim, da ne kažem, izolujem, sledećeg puta.

Bio bih licemer kada bih osuđivao ikoga zbog načina na koji navija za svoju ljubimicu, odnosno protiv one druge. I ja sam svašta rekao na račun drugih teniserki, posebno onih koje ne volim, ali ne mogu da izbegnem, a da se ne zapitam «Kako mogu?» kada krene pljuvanje na Anu i Jelenu, tj Jelenu i Anu. Nije da tražim odgovore. Samo kažem.

Činjenica je da će mi veoma nedostajati kada se povuku iz profesionalnog tenisa, ali, sa druge strane, tako mi neće nedostajati ono kad se molim da budu na dve različite strane žreba, jer su tako šanse veoma male da će igrati jedna protiv druge i ono sve što sledi, a što uvek nekako zakačim, iako se trudim ili kažem da bih želeo da izbegnem.