Početakom borbe za ženska prava smatra se 1893. godina kada su žene u Novom Zelandu po prvi put dobile pravo glasa, a ta borba je završena (sa rezervom) 1979. godine kada su Ujedinjene nacije donele Konvenciju o sprečavanju diskriminacije žena.
 |
| "Original nine" - devet dama koje su, plaćajući za ugovore simbolično po 1$, osnovale WTA |
U jeku proslave četrdesetogodišnjice od pobune teniserki i osnivanja Ženske teniske federacije, pre par dana, španske teniserke su pokrenule svoju malu revoluciju protiv Španske teniske federacije, preteći da neće igrati u Fed kup okršaju sa Estonijom, zbog ponašanja federacije prema ženskom tenisu uopšte u toj zemlji. "Veoma smo zabrinuti zbog nedostatka podrške federacije u sportskim, strukturalnim i globalnim poljima ženskog tenisa, u ovom trenutku, ali i za budućnost", navodi se u saopštenju, koje su potpisale vodeće španske teniserke Marija Hose Martinez Sančez, Anabel Medina Garigeš, Aranča Para Santoha, Karla Suarez Navaro, Nurija Ljagostera Viveš i Ljudres Domingez Lino.
Dok se one bore za svoju poziciju i prava u okviru svoje federacije, okrenimo se stanju ženskog tenisa u našoj zemlji. Da bismo o bilo kakvoj budućnosti domaćeg tenisa mogli i da govorimo potrebno je krenuti od početka, odnosno graditi tenis od «malih nogu». Govorimo o kapacitetima, trenerima i radu sa malom decom uopšte. Naredni korak, onaj koji bih akcentovao u ovoj priči su profesionalni, seniorski turniri, koji bi mladim nadama pružili mogućnost da se oprobaju na takvim turnirima kroz specijalne pozivnice, kvalifikacije i slično. Uostalom, malo šta se može porediti sa osećanjem igranja u svojoj zemlji uz domaću atmosferu.
Kako danas stoji Srbija sa takvim turnirima uopšte, a naročito, koliko devojke imaju koristi od toga? U trenutnom kalendaru ITF-a, ATP-a i WTA, u Srbiji se igra dvanaest profesionalnih turnira, a od tog broja samo četiri turnira su u ženskoj konkurenciji. Najveći turnir koji se igra u Srbiji je «Serbia Open», turnir iz serije ATP250, praćen ATP čelendžerom u Gemaksu. Od turnira niže kategorije, igraju se četiri satelita (ženski turniri sa nagradnim fondom od 10.000$) i šest fjučersa (muški turniri sa nagradnim fondom od 10.000$).
Disproporcija je očigledna. Momci imaju ne samo turnir iz najviše kategorije, već i jedan od najjačih čelendžera na svetu, a pored toga i šest turnira najniže kategorije. Devojke, sa druge strane, imaju samo četiri turnira najniže kategorije, od kojih, interesantno, ni jedan nije u Beogradu.
 |
| Srpske teniserke u Fed kup takmičenju za Srbiju |
Teniski savez Srbije jeste 2008. godine bio u intenzivnim pregovorima sa Ženskom teniskom federacijom o organizaciji WTA turnira u Beogradu, ali bez uspeha. Od te 2008. do danas se, međutim, jesu promenile stvari, pa je tako Palić, koji je te godine bio čelendžer sa nagradnim fondom od 50.000$ ove godine turnir sa nagradnim fondom od 10.000$. Doduše, u odnosu na tu godinu imamo jedan turnir više, ali da li je to zaista sve? Tako nameravamo da negujemo tenisku tradiciju?
Daleko od toga da mislim, ili da je cilj ovog teksta da propovedam kako je muški tenis u našoj zemlji u odličnoj situaciji i kako cvetaju ruže, ali pogledom na proste činjenice možemo zaključiti da je muški tenis, u odnosu na ženski, u boljem položaju. Stanje tenisa generalno u Srbiji je posebna priča.
Ne znam koja mi je omiljenija tvrdnja, kojom bi se branila ovakva situacija: da je naša zemlja u teškoj situaciji ili da je sve posledica velike finansijske krize, ili možda ona preteća – budite srećni što imate i toliko. I onda se zaista čudimo ili čak i zameramo kada vidimo da naše teniserke igraju pod zastavom Australije, Francuske, Nemačke itd. Nisu svi uspeli da se snađu kao Novak, Ana i Jelena, niti da izguraju kao Janko, Nenad i Viktor, niti su ljudi sa strane toliko verovali u njihov talenat. Mnogi su zbog svega ovoga uzeli tuđu zastavu, a mnogi su i digli ruke od tenisa.
Nemam odgovore, ali bih voleo da saznam: šta, i da li uopšte nešto, radimo da bismo to sprečili? Ne zavaravajte se, ne adresiram ovo samo na Teniski savez Srbije, već i na državu i sve one koji učestvuju u teniskom životu Srbije. Meni se čini da u celoj priči problem nije samo finansijska strana, već i nedostatak angažmana i volje.
Napomena: Ne bih želeo da budem protumačen kao neko ko ovim tekstom želi da blati TSS, državu i slično. Ovo je prosta kritika sa, verovatno uzaludnom, željom da probudi osećaj odgovornosti i svesnosti kod onih na čiju je adresu upućena, iako je verovatnoća da do njih bilo šta od ovoga ikada dopre veoma mala. No, ne možete me kriviti što sam pokušao.
Moj Boki postade feminista, hahahha :)
Salim se, odlican tekst. Mislim da si dovoljno rekao, tako da, ne bih nista da dodajem. ;)
Mislim da je obrazlozenje o teskoj finafsijskoj situaciji u zemlji u ovom trenutku prilicno valjano, ali ostaje pitanje zasto se pre dve, tri, pet godina kada je situacija bila bolja nije nesto uradilo...situacija sa SO je dosta specificna, Djokovici su iskoristili vanrednu priliku da kupe turnir koji je ostao bez finansijera, te samim tim nije sustinski menjan broj turnira u kalendaru (samo je promenjen termin)...ako se dobro secam bilo je neke price da je Ana razmisljala o kupovanju licence od Linca, ali je taj turnir ipak uspeo da opstane i samim tim nije bilo mesta u kalendaru za neki novi (za WTA je bitnije da pokupe pare od organizatora, pa makar niko ne dolazio da gleda meceve)
sa druge strane, ono sto sam ja citala, ITF je prilicno fleksibilan, i svako ko obezbedi uslove moze da organizuje satelit ili celindzer...Palic je ostao bez kinte i niko se nije potrudio da pomogne, a i visi to pitanje koje si pomenuo za Beograd...da li je moguce da nijedan teniski klub u prestonici nije u mogucnosti da organizuje makar jedan satelit?....kada se realno pogleda kvalitet igraca koji igraju u tim kategorijama turnira, imamo vise devojaka koje bi izvukle korist od toga nego momaka, bar u ovom trenutku
vecina momaka koji igraju fjucerse su oko 90-og godista i iako bi bilo nefer da bilo koga od njih otpisujemo za neke vece domete, cinjenica je da je za vrhunskog tenisera to uzrast u kom bi trebalo da su vec presli na celindzere i manje ATP turnire
opet, vecina njih dobila je WC i sansu da zaigraju na celindzeru kao sto je Gemax, za koji nemaju dovoljno visok renking..a njihove koleginice, Bojana, Aleksandra, Tamara su giljale kroz kvalifikacije po Kini, Indiji i koznagdejos...po meni sve one imaju bolju perspektivu od momaka koji su igrali na ovogodisnjem Gemaxu, mozda sa izuzetkom Filipa, a i to je pitanje
Elem, nadam se da ce Gemax u nekom trenutku realizovati ono o cemu je Antelj pricao, a to je organizacija jednog zenskog celindzera...neka bude i 25-ica, verujem da bi se na njemu pojavile domace teniserke koje su prevazisle taj rang turnira, a zarad igranja pred domacom publikom
svasta sam ja ovde prosula, nesto me inspirisao tekst, bravo Boki :)
Pa ako izuzmemo SO i Gemax, koji postoje nevezano za TSS, ostalo je slicno i prilično jadno. Jeste tužno što nemamo WTA ili neki jači "ženski" turnir ali to je generalno odraz stanja u državi i odnosa prema tenisu, a tu znamo gde smo. E sad što je Antelj našao interesa da organizuje ATP čelindžer a ne neki drugi turnir je njegova stvar.
Da se razumemo, prava žena i diskriminacija svake vrste je veliki problem u ovoj državi(mada ne samo ovde), ali što se tenisa tiče, ovde je ta priča više sticaj okolnosti...što reče Kaja, mogla je Ana da dobije Linc, a da recimo Djokovici ne dobiju Amersfort i onda bi prica bila drugacija, ali ne bitno.
Znam da si Boki krenuo u ovaj tekst potaknut tom pricom oko godisnjice i jasno da postoje nelogicnosti i nesrazmera izmedju rezultata i kvaliteta tenisera i teniserki i veličine turnira koji se održavaju kod nas.I tu si u pravu. Samo, ko može da reši i kako taj problem ..ne znam. Ne znam da li teniski savezi u drugim zemljama organizuju turnire ali stoji da su u celoj priči teniserke hendikepirane.
Ako TSS to ne može, možda može da pomogne juniorima i manjim sredinama da imaju što bolje uslove, da pomogne klubovima u njima a ne da sve padne na leđa roditelja i sreće da naiđu na nekog dobrog privatnog trenera i da se nadaju da će neki Antelji obratiti dovoljno pažnje baš na njihovo dete, naravno ako budu imali sredstva za to. Smederevo eto ima TK samo na papiru, a do ove godine teniseri nisu imali gde da treniraju tokom zime.
Na žalost, tenis je skup sport, pogotovu ako savez ne može(ili ne ume, neće..) da pomogne razvoj istog. Ja se ipak ne mogu oteti utisku, da se tu može više i bolje, da se Boba i ostali više trude da se reklmiraju preko tenisera i teniserki i njihovih uspeha, kako u DK i FK, tako i inividualnih, nego što zaista nešto rade za dobrobit tenisa u Srbiji.
Možda grešim, ali nije loše ponekad opaliti po vlasti, funkcionerima i sl....pogotovu ako ti je neko od njih bio idol u mladosti :))
Zaboravio sam da pomenem, a definitivno sam trebao, da muški fjučersi imaju jednu interesantnu caku, a to je da može da se dobije organizacija, ali samo ukoliko se održe 3 turnira za redom ako su 10k, ili 2 turnira za redom ako su 15k (dakle da sve ukupno bude 30.000$). Tako imamo Beograd 1, 2 i 3 u junu, a posle imamo Novi Sad 1 i 2, Sombor i Paraćin (koji je na kraju ipak otkazan, a prethodnih godina umesto dva NS igrala se i Subotica).
Kod devojaka se npr. ne pominje takvo pravilo, pa bi trebalo da je još lakše organizovati takav turnir. Pogotovo kada se uzme u obzir da organizacija turnira sa nagradnim fondom od 10k nije preterani trošak. Gledao sam recimo za sudije, nije potreban NI JEDAN linijski sudija do finala, a u finalu je potrebno da bude bar jedan. o.O
Tako da, nema mnogo izgovora. Naročito mi je čudno da Gemaks ne organizuje ništa, a čini mi se da su proteklih par godina imali izuzetno solidan ženski tim. Pri tom ne može se reći da su loši sa finansijama (koliko mi znamo) ili da oskudevaju u tehničkom sektoru.