"Trava je samo za krave", rekao je daleke 60ih godina prošlog veka Manuel Santana, koji je, ironično, poslednju gren slem titulu osvojio upravo na Vimbldonu, daleke 1966. godine. Sezona na travi, najveći je izazov i teniserima i teniserkama. Razlog tome, osim toga što traje samo četiri nedelje, možemo naći najpre zbog toga što su travnati tereni retkost, pa teniseri imaju jako malo vremena da se adaptiraju, pogotovo kada se uzme u obzir da na nju dolaze pravo sa šljake. To je nekada bio razlog da igrači, poput Lendla, Riosa i Kuertena, preskoče celu travnatu sezonu, ali nova pravila ATP i WTA nalažu da je učešće na gren slemovima, dakle i Vimbldonu, obavezno, pa voleli je ili ne, moraju da igraju.
Što se mene tiče, nema ništa lepše od prvih par dana na turnirima na travi. Podloge su tada sveže i, jednostavno mi, izgledaju odlično. Nakon toga, nažalost, tereni stradaju zbog jačine kojom se današnji tenis igra, pa se pojavljuju neravnine, trava se izliže, pa igrači turnir počnu na travi, a završe ga, praktično, na zemlji.
Estetski je jedino što mi je interesantno. Igra kao igra i nije preterano interesantna, pogotovo ako mečevi uključe dva dobra servera. Trava čini veliku uslugu dobrim serverima i igračima sa ravnim udarcima. Tada je, recimo, defanzivcima mnogo teže da igraju, jer loptice, popularno rečeno, na travi samo skliznu. No, i pored toga, Karlović i Rodik nisu do sada osvojili Vimbldon, iako je Rodik igrao tri finala. Svakako da je pored servisa i ravnih udaraca potrebna glava velikog tenisera da podigne trofej.
Fanovi srpskih tenisera, pak, neće sa preteranim entuzijazmom ući u sezonu na travi. Jedini igrač od koga će se očekivati dobar rezultat je Nenad Zimonjić, koji je prošle i pretprošle godine osvojio titulu u dublu. Što se tiče singl igrača, možemo samo sa zebnjom da mislimo o travi. Ana Ivanović već duže vreme muku muči sa formom, pa će njenim fanovima, i pored toga što je prošle godine imala solidan rezultat u Londonu, biti najteže. Tu je odmah i Jelena, iako je u poslednje vreme prikazala odličnu formu. Jankovićeva jeste osvojila titulu u Birmingemu i igrala par finala turnira na travi, ali u poslednje dve sezone nije bilo titula, a na Vimbldonu nikada nije otišla dalje od 4. kola (prošle godine izgubila u 3. kolu). Novakova forma je, takođe, diskutabilna, a imajući u vidu da muška konkurencija postaje sve veća, u svaki meč će ući kao favorit samo na papiru.
Bilo kako bilo, ja se ipak radujem travi i Vimbldonu. Mu!
PS Shodno prilici, zelena je glavna boja bloga tokom naredne četiri nedelje!
Hihihii, muuuuuuuuu :PP
Ja najvise volim turnire na travi. To mi je omiljeni deo sezone i moj omiljeni GS je Wimbledon... ;)
A pitas li se zasto? :P
To većina tenisera priznaju da je najveći turnir to je kad ne osvojiš u karijeri kao da nisi nikad ni igrao.